Министар правде излази из ВСС, а остаје у ВСТ

Високи савет судства (ВСС) за сада још ради по старим законима, а у току је неколико конкурса за судије које се први пут бирају, што значи да о њиховом избору одлучује Народна скупштина, на предлог ВСС. Међутим, оног тренутка када се успостави нови сазив овог највишег правосудног тела – почиње и примена нових правосудних закона, који су усклађени са уставним променама у области правосуђа, а онда ће ВСС сам бирати судије.

Процес оснивања нових највиших правосудних тела већ је започео расписивањем конкурса за истакнуте правнике, који је завршен у понедељак, када је истекао рок од 15 дана за пријаву кандидата. Јавност је веома заинтересована да сазна који правници су поднели пријаве Одбору за правосуђе, државну управу и локалну самоуправу Народне скупштине, који треба да позове кандидате на разговор. Још није познато колико је пријава стигло, а скупштински одбор треба до 27. марта да се одлучи за осам кандидата, од којих ће посланици двотрећинском већином изабрати четири.

Иста процедура важи и за избор истакнутих правника у Високи савет тужилаштва (ВСТ), који ће до новог сазива носити досадашњи назив – Државно веће тужилаца (ДВТ). Међутим, поред имена, знатно ће бити промењен и састав оба тела, као и њихове надлежности.

Наиме, до сада су у састав ВСС и ДВТ обавезно улазили и министар правде и председник скупштинског одбора за правосуђе, а убудуће министар правде неће бити члан ВСС, а остаће као члан по положају у ВСТ. Трећи члан по положају, који је и до сада улазио у састав ВСС, је председник Врховног касационог суда, који мења назив у Врховни суд. Међутим, он неће по аутоматизму бити и председник ВСС, као што је сада случај, осим ако га сами чланови овог тела не изаберу за председавајућег. Наиме, нови чланови ВСС, а биће их укупно 11, изабраће између себе једног који ће председавати овом телу. То, дакле, може бити један од шест изборних чланова из редова судија или један од четири истакнута правника.

У новом сазиву ВСС остаје шест судија, којима је мандат започео током 2020. и 2021. године. То су судије Марија Аранђеловић Јуреша, Зорана Делибашић, Снежана Бјелогрлић, Вукица Кужић, Жак Павловић и Гордана Вељовић. Председница ВСС је судија Јасмина Васовић, која је уједно и председница Врховног касационог суда. Када им се придруже још четири истакнута правника, они ће заједно изабрати једног од 11 чланова за председника ВСС.

Све судије и председнике судова бираће убудуће ВСС, без учешћа Народне скупштине, а све јавне тужиоце ВСТ (сада Државно веће тужилаца), али ће врховног јавног тужиоца (садашњи републички јавни тужилац) бирати Народна скупштина. Поред министра правде, чланови ВСТ су врховни јавни тужилац, пет тужилаца које бирају јавна тужилаштва и четири истакнута правника. Осим тога, врховни јавни тужилац ће бити уједно и председник ВСТ.

Разлика у саставу ВСС и ВСТ, како су нам објаснили стручњаци који су радили на правосудним законима, неопходна је због тога што је судство независна грана власти. Друге две гране су извршна и законодавна, а у тој подели тужилаштво спада у извршну власт, и има високу дозу самосталности и очекује се оперативност у поступању. Зато присуством министра правде, као представника извршне власти у највишем тужилачком телу, не долази до конфузије власти, објаснили су стручњаци. Министар правде, дакле, улази у састав ВСТ, али не и у састав ВСС.

Међутим, у оба тела убудуће више неће као члан постојати председник скупштинског одбора за правосуђе. Народна скупштина ће, као представничко тело и орган законодавне власти, утицати на правосуђе једино избором истакнутих правника у ВСС и ВСТ (али и избором врховног јавног тужиоца), па се сматра да ће истакнути правници бити представници грађана, јер их бирају они које су грађани изабрали на изборима.