Pedeset šesta godina televizijskog EKG-a

Ako želite bolje da razumete televiziju, čitajte „TV reviju”. Ovaj vodič kroz lavirint televizijskog programa, EKG srca televizijskog bića i osluškivač elektronskog medija, čuda 20. veka – obeležava 56. rođendan. „Politikin” bedeker već više od pola veka živi i radi u sazvučju sa elektronskom kutijom koja se i čuje i vidi. Kao stariji i dugovečniji kolega od prvog dana svedok je stvaranja novog medija – televizije!

„TV revija” oduvek je bila tu da podrži, ali i ukaže na prve nespretne korake, da prati razvoj, odrastanje i uobličavanje, odnosno profilisanje novog svetskog čuda – televizije. Pored predstavljanja TV lica i autora, „TV revija”, odnosno „Politika” ukazivala je na mane i nedostatke novog medija, ali i podržavala sve ono što je dobro, baveći se mnogim TV fenomenima koji su bili i ostali ogledalo savremenog društva.

Proživljavajući sa njom sve dečije bolesti, u poslednje vreme, posebno nas zanima TV u eri veštačke inteligencije, interneta, društvenih mreža koje su sve nas „staromodne” i „spore” prestigle po brzini, ali ne i po kvalitetu.

Televizija, baš kao i štampani mediji, treba da ostane, kao na početku njenog stvaranja, dostojanstvena, pre svega – odgovorna, i da vodi računa o javnom imidžu, edukaciji gledalaca, o težini izgovorene reči i slike koja ulazi baš u svaki dom, baz pardona. Zato se tako dobro i razumemo!

Iako danas niko nikoga ne sluša i olako se izgovaraju reči u etar, verujemo u moć pisane reči i kritike, ali one dobronamerne kojoj nije cilj kritika radi kritike, bez argumenata... Verujemo u konstruktivne ideje koje inspirišu, upozoravaju, teraju na razmišljanje, pokreću, motivišu... Koliko god bila naizgled nečujna, tiha, skrivena, neuočljiva, pisana reč ume i te kako da „zazvoni”... I uvek dopre do onih do kojih treba.

Pisana reč ostaje! I zato ona mora da svedoči o jednom vremenu, i televiziji u datom trenutku.

Televizija kao da se baš ne snalazi u novom vremenu. Između dve generacije, one analogne i digitalne. Trebalo bi da poradi na toj vezi, da animira i neke nove klince, da ih više osluškuje, ali i kroz zabavan i pitak način obrazuje i utiče na kreiranje stava i moralnih vrednosti. Televizija ume i da zaluta...

Senzacionalizam i samo puka atraktivna spoljašnjost nisu uvek pravi način za popunjavanje sadržaja. Možda bi trebalo da se ubrza, da ide ukorak s vremenom u kojem živimo... Da bude kreativnija... Da slika bude lepša... Modernija... Sadržajnija... A opet da se oslanja na temelje koje su postavili veliki TV autori koji su tu istu televiziju stvarali.

Kultura nije demode. Ona može biti i te kako atraktivna, samo je važno pronaći ključ kako je plasirati savremenom konzumentu. Duhovitost, nenametljivost, umeće komunikacije... To je ono što nedostaje TV licima. Obrazovanost... Lepo vaspitanje... Ne uskakanje u reč, umeće slušanja, odevanja... Akcenat na izgovoreno, a ne na obučeno!

Vapimo i za kvalitetnim zabavnim i igranim programom. To što danas „hara” hiperprodukcija, ne znači neosporno i kvalitet. Zašto se ne bismo oslanjali na tradiciju stare dobre televizije. Fali nam topline, porodičnog okupljanja, opuštanja, porodice kraj ekrana, kad već ne živimo u baš lepoj svakodnevici.

Fali nam taj drugi tas za ravnotežu, nešto nasuprot informativnom programu. Nešto što će nam pružiti preko potrebni odmor i otklon. Nadamo se da ćemo zajedno sa televizijom učiniti našu svakodnevicu prijemčivijom i bar malo lepšom. Idemo dalje, u susret novim izazovima!