NATO želi da ograniči Beogradu upotrebu dronova

Srbija je nabavkom dronova, ali i sve uspešnijom proizvodnjom ovih letelica koje postaju obeležje savremenih ratova, postala regionalni lider u ovoj oblasti. Takav prodor nije ostao neprimećen u inostranstvu, pa je pojačano interesovanje za srpske planove kupovine i razvoja bespilotnih letelica. Naravno, to i te kako interesuje strane tajne službe, pa i diplomatske i političke krugove.

Nezvanična saznanja govore da to posebno važi za Hrvatsku, iako kao članica NATO-a ne bi trebalo da ima razloga za brigu, ali možda je za ovu temu baš i zainteresovana kao članica alijanse. Naime, prema ovim podacima, Zagreb bi želeo da Beogradu nametne kontrolu kada je reč o opremanju Vojske Srbije dronovima. Jedna od mogućnosti je da to pokuša da se uradi nekakvim „kreativnim” tumačenjem ili eventualnim izmenama Sporazuma o podregionalnoj kontroli naoružanja potpisanim 1996. godine u Firenci. U to vreme upotreba bespilotnih letelica bila je tek u povoju, pa one nisu bile predmet tog dokumenta.

Taj akt je posledica ratova na prostorima bivše Jugoslavije i Dejtonskog sporazuma, a zemlje potpisnice su Hrvatska, BiH i tadašnja SR Jugoslavija (koju su u ovom sporazumu nasledile Srbija i Crna Gora). U njemu su detaljno navedene dozvoljene količine naoružanja, u skladu sa tadašnjim potrebama, uglavnom znatno veće nego što su u praksi danas. Ovaj dogovor, koji podrazumeva i međusobne inspekcije na teritoriji članica, do sada je dobro funkcionisao, kao takav je i hvaljen u svetu pa je OEBS svu odgovornost u vezi sa ovim aktom prepustio potpisnicama.

Međutim, ovaj sporazum se ne bavi kvalitetom naoružanja i državama članicama je ostavljena mogućnost da modernizuju svoje oružane snage. Hrvatska je to i radila svih ovih godina, izgrađujući jaku vojsku dobro opremljenu samohodnim haubicama, oklopnim transporterima, helikopterima... Ali, u oblasti avijacije (tek očekuju isporuku francuskih aviona „rafal”), protivvazduhoplovne odbrane i posebno dronova mnogo zaostaju za Srbijom. Da li je to motiv za hrvatsko razmatranje mogućnosti da se pomenuti sporazum menja, pokazaće vreme.

Zagreb iza sebe ima NATO, ali Beograd zahvaljujući politici vojne neutralnosti ima saradnju sa partnerima širom sveta, pa i sa samom alijansom. Rat u Ukrajini je naravno onemogućio vojnu saradnju sa Moskvom, ali nije sa Pekingom. Retko kada je neka vest o nabavci naoružanja privukla toliko svetske pažnje kao što je to bilo prošle godine, kada je isporučen kineski protivvazduhoplovni raketni sistem FK-3 dopremljen transportnim avionima kineske armije. Vojska Srbije uveliko koristi kineske izviđačko-jurišne bespilotne letelice CH-92A.

Na nedavnom sajmu naoružanja u Abu Dabiju, inače događaja od globalnog značaja u vojnom svetu, najavljeno je da će Srbija kupiti „dronove kamikaze” proizvedene u Ujedinjenim Arapskim Emiratima (UAE). To oružje postalo je aktuelno posle efikasne upotrebe tokom poslednjeg sukoba u Nagorno Karabahu, gde su ih Azerbejdžanci koristili protiv Jermena, kao i tokom rata u Ukrajini. I pomenuti dogovor je rezultat otvorenosti Beograda za saradnju sa zemljama širom sveta, ali i višegodišnje saradnje sa UAE u oblasti odbrambene industrije.

Srbija, kako su ranije saopštili domaći zvaničnici, nabavlja i kinesku bespilotnu letelicu CH-95, veću od CH-92A koju Vojska Srbije već koristi. Osim toga, uskoro u upotrebu ulazi i domaći dron „pegaz” koji je konačno zaživeo upravo uz pomoć kineskih stručnjaka i transfera njihove tehnologije. Iskazana je i želja za nabavku čuvenih turskih besposadnih letelica „bajraktar TB2” koje su svetsku reputaciju stekle upravo u pomenutom sukobu u Nagorno Karabahu. Osim stručnjaka Vojnotehničkog instituta, na razvoju manjih dronova „multikoptera” radi i privatni sektor kao što je firma PR-DC. Ona je, između ostalog, razvila „iku bombardera” koji može da ponese čak 12 minobacačkih mina i da ih ispušta iznad ciljeva, onako kako se to može videti na snimcima iz rata u Ukrajini. Takođe, u Abu Dabiju je predstavila i mali kvadrikopter sa jednom minobacačkom minom, „dron kamikazu” a u toj oblasti radi i „Jugoimport” sa svojim perspektivnim „gavranom”.

A upravo su Hrvati, istorijski gledano, promovisali vojnu upotrebu dronova na ovim prostorima. Doduše američkih, izviđačkih, koji su tokom ratova na prostorima bivše Jugoslavije poletali iz baze na Braču. Osim toga, razvijali su i koristili bespilotne letelice sopstvene proizvodnje u skladu sa tehničkim mogućnostima koje su tada imali. SAD i NATO su takođe nad regionom koristili bespilotne letelice koje tada još nisu nosile naoružanje.

Srbi su istovremeno sticali iskustva, i danas značajna, u borbi protiv dronova. Vojska Republike Srpske je 1995. godine nad Hercegovinom oborila američkog „predatora” i „poslala” ga u Muzej vazduhoplovstva u Beogradu, a tu kolekciju je „dopunila” protivvazduhoplovna odbrana Vojske Jugoslavije tokom NATO agresije na SRJ 1999. godine.

Osumnjičeni za odavanje tajnih podataka

Program opremanja VS dronovima i njihove proizvodnje u Srbiji se ne prati samo analizom javnih izvora podataka. Rade to i strane tajne službe, a zabeleženi su i pokušaji vrbovanja pripadnika sistema odbrane upućenih u ove poslove. Kako se nezvanično saznaje, dvojica oficira VS su privedena zbog osnovane sumnje da su odavali tajne podatke.