Problemi zdravstva

Veliki i bolji ljudi politike i biznisa dobro su povezani s velikim i boljim lekarima. Svoje probleme uspešno rešavaju. A neko kao što sam ja dođe u ordinaciju u osam časova ujutru, kako mu je zakazano, i čeka do pola dva da ga prozovu. Onda ode privatno kod istog lekara, plati i prime ga odmah.

Lekari nisu nadljudi. Svi imaju osobine iste kao i svi mi. Za medicinu su se odlučili iz raznih razloga, pa ima i onih koji su zaista filantropi.

Svetska i naša medicina su mnogo napredovale, postižu velike rezultate. Da me nije doktorka opšte prakse lepo primila i da me specijalisti kardiologije nisu dobro zbrinuli, danas ne bih pisao ove redove. To su velike zasluge današnjeg zdravstva, koje svakako može bolje. Prošlo je sedam godina otkako sam imao infarkt. Lekarski pregledi su detaljni, ali niko mi ne proverava krvne sudove, a tu je bilo začepljenje. Hirurg jedne privatne bolnice u Beogradu savetovao me je da se obratim vaskularnom hirurgu.

Dobio sam uput i otišao kod specijaliste u pančevačku bolnicu. Bila je sreda. Rekli su mi da se ne zakazuje, već da dođem u petak do pola osam. Došao sam i od ostalih pacijenata saznao da lekar ne dolazi pre devet. Star sam i imam bolesna kolena. Hodnik ispred ordinacije je uzan, ima jednu stoličicu, pa pacijenti snuždeno stoje uza zid. Malo dalje ima čekaonica, ali razglas ne radi. Nehumano, ličilo mi je na neke scene iz Drugog svetskog rata. Vaskularni hirurg mi je na kraju rekao da uput za snimanje krvnih sudova ne daje on.

Da li to neko vidi? Naravno da vidi. A da li ga je briga? Pa nije, jer se sve vrti oko lekara koji su svima potrebni, pa neće da im se zameraju. A na preglede samo „upadaju”: rođaci, prijatelji, kolege, „hitni slučajevi”...

Novoj ministarki zdravlja čestitao sam na izboru. Verujem u njene dobre namere, ali ne verujem da će moći da uradi mnogo. Predložio sam formiranje zdravstvene policije koja će kontrolisati poštovanje zakazanih termina. To bi na taj ili sličan način lako moglo da se reši, ako postoji dobra volja.

Lekarima se ne može zabraniti dopunski rad, ali se mogu uvesti druge mere, npr. da se to sprovodi tačno po odredbama zakona i da se, a to bi bilo najvažnije, privatnim lekarima dozvoli određena delatnost samo ako imaju stalno zaposlenog odgovarajuće kvalifikacije. Inače, uopšte, pa i na partijskim sastancima, treba raspravljati o zdravstvu. Nesporno je da postoje nepotizam i protekcionizam.

Mnogo je dobro poznatih problema koje treba rasvetliti (kako npr. objasniti da jedan nagluvi pacijent slušni aparat plati 70.000 din, a drugi, kineski – 2.000 dinara). Nova ministarka je agilna, stručna i poštena, zato sam joj se i obratio. Ipak, probleme zdravstva neće moći da reši sama.

Njegoslav Vukotić,

Pančevo