„San o zavičaju” u Nišu

Tri dana u jednoj seoskoj kafani. Ekipa drugara kojima je idol Šaban Šaulić. Jedna devojka, jedna majka, jedna sestra i još malo familije… U nakraćem siže je predstave  „San o zavičaju” (neviđeno folk snoviđenje) koji je zapravo podnaslov drame „Svrati reče čovek” Ivana Velisavljevića. Premijerno će u režiji nagrađivanog Milana Neškovića biti izvedena u subotu uveče, 11. marta od 20 sati na sceni Narodnog pozorišta Niš koje ujedno obeležava 136 godina postojanja. Dramaturg je Jelena Mijović, scenograf Marija Kalabić, kostimograf  Biljana Grgur, koreograf Andreja Kulešević.

„San o zavičaju” je savremena dramska priča o životu u Srbiji, odlasku u svet i povratku u zavičaj. O odumiranju života izvan gradova i dezorijentaciji koja ih prati. Priča se odvija kroz tri dana u seoskoj kafani. U njoj je ekipa kojoj je idol Šaban Šaulić… 

– Od trenutka kada sam napisao „San o zavičaju” mnogo toga na čemu se taj komad zasniva smrt je odnela: mnoge američke snove, neka srpska sela, pa i samog Šabana Šaulića, kralja narodne muzike. Šaban Šaulić je sahranjen u Aleji zaslužnih građana, što je u vreme kada se odigrava radnja ovog komada bilo nezamislivo. Čak je u našim pozorištima postalo uobičajeno istraživanje sela, malih gradova i uticaja narodne muzike, mada su krležijanska dramaturgija, uticaj alternativnih i andergraund pokreta na teme i likove, kao i vizuelno nasleđe ekspresionizma u režiji,  što su sve uticaji na moj komad, ostali, nažalost, retki. Zato danas kada gledam „San o zavičaju” oživljen u pozorištu, on dobija sasvim drugačije značenje, primećuje  Ivan Velisavljević.

Svi likovi „Sna o zavičaju” su oni pored kojih bismo, kako ističe autorska ekipa, prošli na ulici trudeći se da ih ne očešemo ramenom. I oni nemaju nikakav problem sa tim. Čak, za razliku od Konstantina Vitasa, ni svest o tome.  Onaj od njih, Konstantin, koji je najdalje stigao, do Itake u Americi i odatle nazad u svoju Itaku, vratio se bez uzbudljivih priča o nimfama, kiklopima i čudovištima, vratio se u zavičaj noseći sa sobom san o tom zavičaju. Od Itake do Itake, u potrazi za identitetom, poreklom i smislom. Ovi ostali, koji se nisu iz svog sela makli, i bez čitanja Homera znaju da put iz Itake vodi nazad u Itaku, i da krug počinje tamo gde se i zatvara.

Konstantina Kola Vitasa tumači Marko Radojević, a lik Katarine glumi Maja Vukojević Cvetković. U glumačkoj ekipi su i Sanja Krstović, Bratislava Milić,  Miloš Cvetković, Danilo Petrović, Aleksandar Stevanović,  Andrija Mitić, Stefan Mladenović, Aleksandar Marinković i Aleksandar Mihailović.