Politički ratnici u tviter rovovima

Političke borbe iz realnog sveta odavno su se preselile u virtuelni. Na društvenim mrežama u Srbiji česte su rasprave o raznim pitanjima, a poslednjih godina aktuelan je politički način rešavanja krize oko Kosova, razlozi za (ne)uvođenje sankcija Rusiji ili borba protiv korupcije. Ne štede se reči, a primetno je da se u toj navodnoj borbi za informacije koriste sve metode, kao što je recimo pravljenje raznih lažnih profila istaknutih političara. Poslednjih meseci primetne su zloupotrebe profila, gde razni neformalni centri moći pokušavaju da ostvare svoje interese.

Često se sa lažnih profila, ali i uzimanjem identiteta pravih političara koji zvanično nemaju svoje naloge na društvenim mrežama, napada vlast u Srbiji. Pojedini otvoreno zagovaraju ratnu opciju i tvrde da iza onoga za šta se preko „Tvitera” ili „Fejsbuka” zalažu stoji veliki broj ljudi. Komentarišući ove navode predsednik Srbije Aleksandar Vučić se nedavno gostujući na RTS-u osvrnuo i na tviter ratnike.

„A za ove tastature ratnike, koji su mnogo jaki a onesvestili bi se od šamara, oni bi tuđom decom da ratuju. Oni bi vašu decu slali u rat, a kada krenu na Kosovo vrate se jer nisu imali PCR. Ljudi koji su uništili vojsku ove zemlje, moje pitanje je: I šta sa time? Izgubimo ljude i rat od NATO-a. I šta onda? A kažu da hoće mirnim putem. Da ubedimo Albance da budu autonomija u Srbiji? Ajde da se ne lažemo, 99,99 odsto Albanaca su za nezavisno Kosovo. Ajde da napravimo racionalne kompromise koji se tiču normalnog života ovde”, istakao je predsednik Vučić.

Lažnim profilima na društvenim mrežama smatramo one koji su napravljeni sa namerom da obmanjuju ili oponašaju nekoga, da šire zablude ili daju na značaju pogrešnim osobama. Brojni korisnici „Tvitera” su iskoristili trenutak za stvaranje lažnih profila slavnih, jer je uveden novi sistem verifikacije nakon što je milijarder Ilon Mask preuzeo ovu mrežu. Prethodno su slavne osobe, političari, novinari i druge javne ličnosti morali da pruže dokaz o identifikaciji.

Uprkos tome, od uvođenja novog sistema pojavio se niz lažnih profila. Tako je jedan korisnik koji se pretvarao da je Lebron Džejms, na primer, tvitovao da ova košarkaška zvezda planira da napusti Los Anđeles lejkerse, izazvavši pometnju pre nego što je profil koji se samo neznatno razlikuje od Lebronovog zvaničnog, na kraju blokiran. Takođe, stvoreni su lažni nalozi za poznate osobe i kompanije. U Srbiji su na meti najčešće poznati pa je tako pre nekoliko nedelja na meti bila poznata voditeljka Dragana Kosjerina, ali je brzo otkrivena prevara.

Početkom godine puno pažnje na „Tviteru” privukao je profil istoričara Milana St. Protića, ali nažalost, za korisnika i tviter zajednicu u pitanju je bio lažni nalog. Od momenta kada je stvoren pa dok se nije utvrdilo da je reč o prevari, na ovom lažnom profilu vodila se ozbiljna politička rasprava. Nešto je bolja situacija bila sa izmišljenim profilom Mila Lompara.

Advokat Milan Antonijević kaže da je lažno predstavljanje ozbiljno shvaćeno u svakom zakonodavstvu i da ga kao takvo treba ozbiljno shvatiti i u medijima. Za „Politiku” navodi da postoje mehanizmi za uklanjanje profila i da oni nesumnjivo prave štetu pogotovo ukoliko neko stalno menja profilnu fotografiju i identitet. „Ljudi moraju da se naviknu da proveravaju informacije i izvore i to treba iskoristiti da građani steknu svest da društveni mediji nemaju urednika i da je to previše slobodna zona gde su razne vrste prevara moguće. Krađa identiteta je ozbiljna jer može napraviti štetu onome pod čijim imenom se pišu komentari. To se mora na neki zakonski način urediti da građani ne bi dobijali pogrešnu informaciju”, kaže Milan Antonijević.

Navodi da je i njegovo ime više puta bilo zloupotrebljeno, jer jedan nalog to radi svakodnevno. Kaže da su tada i njegovu fotografiju zloupotrebili i da su stavili i komentar koji nikada on ne bi napisao. „Nekada se jasno znalo ko stoji iza toga i to su bili političari koji su bili realni. To je za njih bila zabava koju su radili. Bio je jedan profil koga ne bih pomenuo i imao je ime i prezime i bio je vrlo aktivan na društvenim mrežama na lokalu. Na taj način je skretao pažnju na sebe i pravio je priličnu štetu svima koje je pominjao”, kaže Antonijević.

Osoba koja stoji iza profila možda ima prikriveni cilj, političku agendu, želi da nas obmane, da proširi lažnu informaciju, da nam nešto proda ili da kreira lažnu sliku o sebi. Nekada iza profila stoji sasvim druga osoba u odnosu na ono što na osnovu profila možemo da pomislimo. Na društvenim mrežama su se tako pojavili nepostojeći Stefanos Panajotis, čuveni Grk koji nije hteo da bombarduje Srbiju 1999. i koji nekoliko puta godišnje ugasi svoj profil. Među izmišljenim biografijama, u srpskim medijima poznati su slučajevi Petra Veličkovića, forenzičkog psihijatra iz Montreala, kao i novinarke Stele Pecarski.

A Dejan Miletić iz Centra za proučavanje globalizacije kaže da postoje oni koji zloupotrebljavaju slobodu društvenih mreža i u tom kontekstu se ne biraju sredstva da se krađom indentiteta proizvedu efekti koji ne bi mogli da se ostvare sa pravim profilom. Za naš list navodi da je cilj da se zavadi s nekim ljudima, da se diskredituje politički neistomišljenik i da se to koristi dosta dugo. „Kada se pojave lažni profili na njih mora odmah da se reaguje i to je ozbiljan posao. Te mreže su zastupljene kod mlađih ljudi i neizbežno je da se svakodnevno kontrolišu pogotovo kada je reč o polju informacija kada je reč o zvaničnicima ili političarima. Tako zbog rata na istoku Evrope srpski glumac na društvenim mrežama postaje ukrajinski borac i heroj, pa smo imali situaciju da je ’Tviter’ morao da blokira lažni Putinov profil”, kaže Dejan Miletić.