Политички ратници у твитер рововима

Политичке борбе из реалног света одавно су се преселиле у виртуелни. На друштвеним мрежама у Србији честе су расправе о разним питањима, а последњих година актуелан је политички начин решавања кризе око Косова, разлози за (не)увођење санкција Русији или борба против корупције. Не штеде се речи, а приметно је да се у тој наводној борби за информације користе све методе, као што је рецимо прављење разних лажних профила истакнутих политичара. Последњих месеци приметне су злоупотребе профила, где разни неформални центри моћи покушавају да остваре своје интересе.

Често се са лажних профила, али и узимањем идентитета правих политичара који званично немају своје налоге на друштвеним мрежама, напада власт у Србији. Поједини отворено заговарају ратну опцију и тврде да иза онога за шта се преко „Твитера” или „Фејсбука” залажу стоји велики број људи. Коментаришући ове наводе председник Србије Александар Вучић се недавно гостујући на РТС-у осврнуо и на твитер ратнике.

„А за ове тастатуре ратнике, који су много јаки а онесвестили би се од шамара, они би туђом децом да ратују. Они би вашу децу слали у рат, а када крену на Косово врате се јер нису имали ПЦР. Људи који су уништили војску ове земље, моје питање је: И шта са тиме? Изгубимо људе и рат од НАТО-а. И шта онда? А кажу да хоће мирним путем. Да убедимо Албанце да буду аутономија у Србији? Ајде да се не лажемо, 99,99 одсто Албанаца су за независно Косово. Ајде да направимо рационалне компромисе који се тичу нормалног живота овде”, истакао је председник Вучић.

Лажним профилима на друштвеним мрежама сматрамо оне који су направљени са намером да обмањују или опонашају некога, да шире заблуде или дају на значају погрешним особама. Бројни корисници „Твитера” су искористили тренутак за стварање лажних профила славних, јер је уведен нови систем верификације након што је милијардер Илон Маск преузео ову мрежу. Претходно су славне особе, политичари, новинари и друге јавне личности морали да пруже доказ о идентификацији.

Упркос томе, од увођења новог система појавио се низ лажних профила. Тако је један корисник који се претварао да је Леброн Џејмс, на пример, твитовао да ова кошаркашка звезда планира да напусти Лос Анђелес лејкерсе, изазвавши пометњу пре него што је профил који се само незнатно разликује од Леброновог званичног, на крају блокиран. Такође, створени су лажни налози за познате особе и компаније. У Србији су на мети најчешће познати па је тако пре неколико недеља на мети била позната водитељка Драгана Косјерина, али је брзо откривена превара.

Почетком године пуно пажње на „Твитеру” привукао је профил историчара Милана Ст. Протића, али нажалост, за корисника и твитер заједницу у питању је био лажни налог. Од момента када је створен па док се није утврдило да је реч о превари, на овом лажном профилу водила се озбиљна политичка расправа. Нешто је боља ситуација била са измишљеним профилом Мила Ломпара.

Адвокат Милан Антонијевић каже да је лажно представљање озбиљно схваћено у сваком законодавству и да га као такво треба озбиљно схватити и у медијима. За „Политику” наводи да постоје механизми за уклањање профила и да они несумњиво праве штету поготово уколико неко стално мења профилну фотографију и идентитет. „Људи морају да се навикну да проверавају информације и изворе и то треба искористити да грађани стекну свест да друштвени медији немају уредника и да је то превише слободна зона где су разне врсте превара могуће. Крађа идентитета је озбиљна јер може направити штету ономе под чијим именом се пишу коментари. То се мора на неки законски начин уредити да грађани не би добијали погрешну информацију”, каже Милан Антонијевић.

Наводи да је и његово име више пута било злоупотребљено, јер један налог то ради свакодневно. Каже да су тада и његову фотографију злоупотребили и да су ставили и коментар који никада он не би написао. „Некада се јасно знало ко стоји иза тога и то су били политичари који су били реални. То је за њих била забава коју су радили. Био је један профил кога не бих поменуо и имао је име и презиме и био је врло активан на друштвеним мрежама на локалу. На тај начин је скретао пажњу на себе и правио је приличну штету свима које је помињао”, каже Антонијевић.

Особа која стоји иза профила можда има прикривени циљ, политичку агенду, жели да нас обмане, да прошири лажну информацију, да нам нешто прода или да креира лажну слику о себи. Некада иза профила стоји сасвим друга особа у односу на оно што на основу профила можемо да помислимо. На друштвеним мрежама су се тако појавили непостојећи Стефанос Панајотис, чувени Грк који није хтео да бомбардује Србију 1999. и који неколико пута годишње угаси свој профил. Међу измишљеним биографијама, у српским медијима познати су случајеви Петра Величковића, форензичког психијатра из Монтреала, као и новинарке Стеле Пецарски.

A Дејан Милетић из Центра за проучавање глобализације каже да постоје они који злоупотребљавају слободу друштвених мрежа и у том контексту се не бирају средства да се крађом индентитета произведу ефекти који не би могли да се остваре са правим профилом. За наш лист наводи да је циљ да се завади с неким људима, да се дискредитује политички неистомишљеник и да се то користи доста дуго. „Када се појаве лажни профили на њих мора одмах да се реагује и то је озбиљан посао. Те мреже су заступљене код млађих људи и неизбежно је да се свакодневно контролишу поготово када је реч о пољу информација када је реч о званичницима или политичарима. Тако због рата на истоку Европе српски глумац на друштвеним мрежама постаје украјински борац и херој, па смо имали ситуацију да је ’Твитер’ морао да блокира лажни Путинов профил”, каже Дејан Милетић.