Da li je Ulemek ključni svedok za ubistvo Ćuruvije

Treći glavni pretres u slučaju ubistva Slavka Ćuruvije, koji je u ponedeljak otvorio Apelacioni sud u Beogradu posle dva prvostepena suđenja i dve ukinute presude, ponovo je „vratio” pažnju javnosti u devedesete godine prošlog veka. Suđenje prati oko 30 novinara, od kojih su mnogi bili deca kada je 11. aprila 1999. godine, na Uskrs, u jeku NATO agresije na SRJ, ubijen novinar u centru Beograda.

Prošlo je 24 godine od zločina. Istraga je trajala punih 16 godina, a suđenje traje skoro osam. Danas se očekuje svedočenje Milorada Ulemeka na glavnom pretresu, iako je na prethodnom suđenju odbio da svedoči rekavši da dobija pretnje. On je u istrazi opisao događaj iz 2000, kada se kao komandant Jedinice za specijalne operacije (JSO) sreo sa načelnikom Resora državne bezbednosti (RDB) Radomirom Markovićem da bi se, kako je rekao, dogovorili oko nekog hapšenja.

„Pitao sam ga ko će iz RDB-a da bude navigator, odnosno ko su ljudi iz službe koji treba da pokažu lokaciju, a Marković mi je odgovorio: ’Ovi Radonjini, što su ubili Ćuruviju.’ Kada sam izašao, u holu ispred njegove kancelarije zatekao sam Romića i Kuraka”, kazao je u istrazi Ulemek.

Ta izjava bila je jedan od stubova optužnice, ali kada je 2016. Ulemek došao na suđenje, kao ključni svedok tužilaštva, naveo je da zbog svedočenja dobija pretnje, ali nije konkretno imenovao ko od njega traži da odustane od svedočenja.

Sada ga Apelacioni sud zove kao svedoka koji bi mogao da razjasni svoju izjavu iz istrage i iznese možda još neka saznanja koja je imao kao komandant specijalne policijske jedinice. Ulemek je u međuvremenu bio optužen i osuđen za više zločina s kraja devedesetih, a onda i za ubistvo prvog demokratskog premijera Zorana Đinđića 2003. godine.

Odbrana optuženih za ubistvo Ćuruvije bila je u ponedeljak usredsređena upravo na Ulemeka, ali je u javnosti ostala u senci ponovnog svedočenja Branke Prpe. Prvooptuženi Radomir Marković ocenio je izjavu Ulemeka u istrazi kao „nivo uličnog ogovaranja”. Kazao je da su braća Simović (pripadnici „zemunskog klana”) podržali iskaz Ulemeka, a da će on u svojoj završnoj reči objasniti kako je tužilac došao do izjava ovih kapitalnih svedoka.

Na kasnije pitanje tužioca kako je upoznao Ulemeka, Marković je odgovorio da je on prisustvovao nekoliko puta njegovim kolegijumima u RDB, kada je imao direktan zahtev u vezi sa JSO. Na pitanje tužioca da li je uradio nešto da smeni Ulemeka, Marković je objasnio da nije reč o smeni nego o tranziciji, jer su se potrebe menjale. Hteo je da transformiše JSO u specijalnu antiterorističku jedinicu, ali to nije završeno jer je došao 5. oktobar 2000. Posle toga su pripadnici JSO dobili stalni radni odnos.

Naveo je da je JSO bio pod ingerencijom MUP-a, pa tako nije mogao on kao načelnik Državne bezbednosti da povede disciplinski postupak protiv Ulemeka, jer je to bilo u nadležnosti MUP-a. Podsetio je da je Ulemek svojevremeno bio u Legiji stranaca, čije je metode disciplinovanja primenjivao u JSO, a Marković je bio protiv toga i uspeo je da to zaustavi.

Prepričao je događaj od 17. aprila 1999. kada je Ulemek iznenada u toku noći došao terenskim vozilom u štab RDB-a na Senjaku. Bilo je u toku bombardovanje, a Ulemek je sa JSO bio na Kosovu. Marković pretpostavlja da je do Beograda došao helikopterom, uprkos zabrani letenja nad SRJ.

„Tražio je da probam da izmenim komandu koju je dobio od štaba za 18. april, jer je smatrao da kretanje jedinice nije dovoljno zaštićeno. Ja sam mapu kretanja odneo generalu Ojdaniću, koji se složio i poslao depešu da se planirano borbeno dejstvo odgodi za jedan dan. Original te depeše nalazi se u Haškom tribunalu”, rekao je Marković. Kasnije je tražio da se overena kopija depeše pribavi kao dokaz.

Drugooptuženi Milan Radonjić, tadašnji šef Beogradskog centra RDB, predložio je da se pribave knjige o evidenciji ulazaka u zgradu Druge uprave i u Institut bezbednosti, jer prema njegovim tvrdnjama na tim mestima nije mogao da se dogoditi razgovor između Ulemeka i Markovića.

Advokati okrivljenih sugerisali su da sud izvrši uvid u delove transkripta sa suđenja u procesu za ubistvo Zorana Đinđića, konkretno uvid u iskaz svedoka saradnika Dejana Milenkovića Bagzija. Na ovom suđenju je više puta spomenuto i ubistvo Ćuruvije, pa odbrana ukazuje i na saznanja o tome koja su izneta tokom „procesa veka”.