Tehnički fakultet u Boru najjeftiniji

Uvećanje cena studija gotovo na polovini fakulteta našeg najvećeg univerziteta praćeno buntom studenata arhitekture, koji nedvosmisleno ističu da je bolje da su toliki novac dali za čuveni Harvard, već danima intrigira javnost. Školarine je podiglo 14 od 31 fakulteta Univerziteta u Beogradu, a predstavnici tamošnjeg Rektorata dostavili su „Politici” tabelu sa novim i starim cenama osnovnih i integrisanih studija, o kojima je odlučeno glasanjem na sednicama fakultetskih saveta.

Informaciju o novim školarinama predstavnici UB zvanično će saopštiti na Sednici Senata, koja će 22. marta biti održana na Ekonomskom fakultetu, a te cene važiće od naredne akademske godine. Iz izvora bliskih upravi UB, nezvanično saznajemo i da postoji mogućnost da dotad bude korigovana cena studija na Arhitektonskom fakultetu zbog protesta koji već drugu sedmicu organizuju tamošnji studenti.

Iz tabele se da zaključiti da je, uprkos poskupljenju, najjeftinija godina studija na Tehničkom fakultetu u Boru, koji pripada UB, i umesto sadašnjih 50.000 dinara stajaće od oktobra 60.000. U tom rangu je i Fizički fakultet, koji već neko vreme ima nepopunjene kvote na nastavničkom smeru, a godina osnovnih studija kod njih će umesto 60.000 koštati 66.000 dinara. Među tražene, a povoljnije fakultete godinama je spadao i Mašinski, gde su samofinansirajući studenti godišnje izdvajali po 72.000 dinara, ali oni sada beleže najveći skok cena od čak 50 odsto, pa će od 2023/24. godina studija kod njih stajati 108.000 dinara.

Dekan prof. dr Vladimir Popović smatra da su „i ove nove cene školarine prilično niske i prilagođene standardu naših građana”, kao i da su i dalje među jeftinijim u grupaciji tehničko-tehnoloških fakulteta UB. I u pravu je ako ih uporedimo sa dve najskuplje visokoškolske ustanove: Arhitektonskim i Elektrotehničkim fakultetom (ETF). Na prvom godina studija je poskupela sa 240.000 na 300.000 za brucoše ili na 276.000 za samofinansirajuće studente na ostalim godinama osnovnih i prvoj godini master studija. Na smeru Softversko inženjerstvo ETF-a studenti će po godini umesto 243.500 izdvajati 282.000, dok su na Elektrotehnici i računarstvu studije jeftinije, i umesto ranijih 108.000 dinara staju 126.000.

Šestocifrena cena studija, odnosno ravno 100.000 dinara, od oktobra biće i na Biološkom fakultetu, koji beleži poskupljenje od 10.000, ali i Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja, koji je cenu korigovao samo za 1.500 dinara kako bi je zaokružili na 150.000 po godini. Učiteljski je po godini poskupeo za 6.000 dinara na 108.000. Raspon cena na Ekonomskom je neznatno podignut i umesto sadašnjih 97.175–121.863 dinara uvećan je na 106.212–139.754 dinara. Fakultet organizacionih nauka beleži poskupljenje od 14.000 dinara i kod njih će godina stajati 159.000 dinara, a Pravni od 15.000 dinara, pa školarina poskupljuje na 114.000 dinara. Godina studija na Građevinskom fakultetu skuplja je za 20.000 dinara i od naredne akademske sezone iznosiće 120.000. Uvećanje školarina za osnovne akademske studije najavljeno je i na pet od 14 fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, potvrđeno je „Politici” na toj ustanovi.