SDA i dalje opstruiše formiranje vlade Federacije BiH

Od našeg dopisnika

Sarajevo – Stranka demokratske akcije (SDA) Bakira Izetbegovića ne može da se pomiri s činjenicom da je, nakon što je izbačena iz vlasti na nivou BiH, na putu da postane opoziciona i u Federaciji BiH (FBiH). To je, prema mišljenju mnogih, jedini razlog zbog kojeg SDA na sve moguće načine opstruiše proces izbora nove vlade u tom entitetu.

Glavnu ulogu u pokušaju ostvarivanja zamisli SDA da se „nova izvršna vlast može konstituisati samo pod uslovom ako je i ona njen deo”, ima novoizabani potpredsednik FBiH Refik Lendo. „Ja ću dati saglasnost, ako bude dobar predlog. Nema zelenog svetla za vladu bez SDA”, izjavio je Lendo nakon što je postao deo novog tročlanog rukovodstva FBiH.

                                         
Prema važećim pravilima, novu federalnu vladu potpisima overavaju predsednik i potpredsednici tog entiteta, a potom moraju da je potvrde i oba doma federalnog parlamenta. Spekuliše se da bi, u slučaju da Lendo ostane dosledan stavu svoje stranke i ne podrži Nermina Nikšića (SDP) za novog federalnog premijera (on je kandidat osam bošnjačkih stranaka koje su u koaliciji s HDZ-om), u rešavanje problema mogao da se uključi i (ne)legitimni visoki predstavnik Kristijan Šmit.

                                             Šta bi Šmit odlučio

On bi, kako navode mediji, „presudio” tako što bi nametnuo odluku na osnovu koje se vlada može izabrati i bez Lendovog potpisa. Nova predsednica FBiH Lidija Bradara smatra da bi „to za hrvatski narod bilo pogubno” i da „to ne bi bilo dobro kao trajno rešenje”. Pristalica sam, navela je ona, „pregovora i mogućih dogovora pre nego bilo kakve intervencije”, jer smatram da „odluke u BiH i o BiH treba da donose domaće institucije”.
 

U svojim prvim javnim istupima Bradara je izrazila uverenje da će, uprkos ponašanju SDA, formiranje federalne izvršne vlasti biti završeno i pre predviđenog roka od 30 dana i da će Lendo promeniti mišljenje i prihvatiti saradnju. „Ponekad pomislim da on nije ni shvatio šta blokira, ali mislim da će se vremenom i kolega Lendo uključiti u ovaj proces”, navela je ona.

                                          „Specifičnosti” bunta u BiH
 

Komentarišući spekulacije koje kruže u javnom prostoru u FBiH – da bi Izetbegovićeva SDA mogla, ako ne bude deo federalne vlasti, da organizuje i ulične nemire, Bradara je izjavila da „nasilje nije rešenje”, ali i da ne misli da se to neće dogoditi.
 

„Predugo politički delujem da bih mislila da se to neće desiti ili da bih rekla da hoće ili neće, ali pozivam da to ne rade, jer nasilje nije rešenje. U BiH pozivi na nemire, građanski ili radnički bunt nemaju istu dimenziju kao u drugim zemljama, jer vređaju drugog”, kazala je Bradara.
 

Ni pojedini politički analitičari ne isključuju mogućnost da će najmnogoljudnija bošnjačka stranka na izbacivanje iz struktura vlasti i zbog „realizovanja projekta Bosne po meri jednog naroda i SDA”, posegnuti za uličnim nemirima. Uostalom, pojedini zvaničnici te stranke su još početkom godine izjavljivali da se, ako vlast u FBiH bude formirana bez njih, može očekivati „odgovor naroda”.