СДА и даље опструише формирање владе Федерације БиХ

Од нашег дописника

Сарајево – Странка демократске акције (СДА) Бакира Изетбеговића не може да се помири с чињеницом да је, након што је избачена из власти на нивоу БиХ, на путу да постане опозициона и у Федерацији БиХ (ФБиХ). То је, према мишљењу многих, једини разлог због којег СДА на све могуће начине опструише процес избора нове владе у том ентитету.

Главну улогу у покушају остваривања замисли СДА да се „нова извршна власт може конституисати само под условом ако је и она њен део”, има новоизабани потпредседник ФБиХ Рефик Лендо. „Ја ћу дати сагласност, ако буде добар предлог. Нема зеленог светла за владу без СДА”, изјавио је Лендо након што је постао део новог трочланог руководства ФБиХ.

                                         
Према важећим правилима, нову федералну владу потписима оверавају председник и потпредседници тог ентитета, а потом морају да је потврде и оба дома федералног парламента. Спекулише се да би, у случају да Лендо остане доследан ставу своје странке и не подржи Нермина Никшића (СДП) за новог федералног премијера (он је кандидат осам бошњачких странака које су у коалицији с ХДЗ-ом), у решавање проблема могао да се укључи и (не)легитимни високи представник Кристијан Шмит.

                                             Шта би Шмит одлучио

Он би, како наводе медији, „пресудио” тако што би наметнуо одлуку на основу које се влада може изабрати и без Лендовог потписа. Нова председница ФБиХ Лидија Брадара сматра да би „то за хрватски народ било погубно” и да „то не би било добро као трајно решење”. Присталица сам, навела је она, „преговора и могућих договора пре него било какве интервенције”, јер сматрам да „одлуке у БиХ и о БиХ треба да доносе домаће институције”.
 

У својим првим јавним иступима Брадара је изразила уверење да ће, упркос понашању СДА, формирање федералне извршне власти бити завршено и пре предвиђеног рока од 30 дана и да ће Лендо променити мишљење и прихватити сарадњу. „Понекад помислим да он није ни схватио шта блокира, али мислим да ће се временом и колега Лендо укључити у овај процес”, навела је она.

                                          „Специфичности” бунта у БиХ
 

Коментаришући спекулације које круже у јавном простору у ФБиХ – да би Изетбеговићева СДА могла, ако не буде део федералне власти, да организује и уличне немире, Брадара је изјавила да „насиље није решење”, али и да не мисли да се то неће догодити.
 

„Предуго политички делујем да бих мислила да се то неће десити или да бих рекла да хоће или неће, али позивам да то не раде, јер насиље није решење. У БиХ позиви на немире, грађански или раднички бунт немају исту димензију као у другим земљама, јер вређају другог”, казала је Брадара.
 

Ни поједини политички аналитичари не искључују могућност да ће најмногољуднија бошњачка странка на избацивање из структура власти и због „реализовања пројекта Босне по мери једног народа и СДА”, посегнути за уличним немирима. Уосталом, поједини званичници те странке су још почетком године изјављивали да се, ако власт у ФБиХ буде формирана без њих, може очекивати „одговор народа”.