Američki general konsultant australijske vlade

Savetnik australijske vlade za kupovinu američkih nuklearnih podmornica u okviru novog odbrambenog saveza Aukus je donedavni američki admiral, što je ponovo pokrenulo raspravu o sukobu interesa.

Kako piše „Vašington post”, Kanbera je kao privatnog konsultanta angažovala Džona Ričardsona, koji se od 2015. do 2019. nalazio na čelu američke mornarice, a sad je u penziji.

Aukus je pakt koji su 2021. potpisale SAD, Australija i Velika Britanija da bi osnažile svoje prisustvo u Indopacifiku i parirale sve većoj kineskoj mornarici. Sporazum je podrazumevao i da će Kanbera odustati od kupovine već naručenih konvencionalnih francuskih podmornica i odlučiti se za američke, što je u to vreme izazvalo trvenja između Pariza i članica Aukusa.

Prema pisanju vašingtonskog dnevnika, vlada australijskog premijera Entonija Albanezija nedavno je uposlila Ričardsona da je savetuje kako da sklopi što bolji posao o nabavci podmornica na nuklearni pogon. Ugovor je vredan oko sto milijardi dolara, a sofisticirana američka i britanska tehnologija, koju će Vašington i London podeliti s Kanberom, predstavlja vrhunsku državnu tajnu. Američki admiral je poslednji u nizu od oko deset bivših mornaričkih oficira SAD koji danas privatno zarađuju u poslu s podmornicama.

Albanezijeva vlada tvrdi da je angažovala nekadašnje američke oficire zbog njihovog poznavanja nuklearne tehnologije. U Kanberi ističu da malo znaju o tome, budući da Australija nema ni civilne nuklearne elektrane. Pre nego što je došao na čelo američke mornarice, Ričardson je nadgledao razvoj nuklearnog programa Pentagona.

Analitičari predviđaju da će australijske podmornice na nuklearni pogon biti spremne 2040. Iako će nositi konvencionalno, a ne nuklearno oružje, australijske podmornice na nuklearni pogon biće brže i teže uočljive od podmornica na dizel, ostajaće pod vodom mesecima, ispaljivati projektile s veće udaljenosti i nositi više raketa i tereta. Australija će biti sedma država na svetu koja poseduje nuklearne podmornice posle SAD, Velike Britanije, Francuske, Rusije, Kine i Indije.

Američki predsednik Džozef Bajden ugostiće u ponedeljak lidere Australije i Britanije u San Dijegu kako bi se dogovorili o snabdevanju Australije podmornicama na nuklearni pogon, ali i drugim visokotehnološkim oružjem.

I u SAD i u Australiji ima kritičara koji se pitaju da li je Ričardson prava osoba za konsultanta. Pojedini australijski analitičari i opozicionari smatraju da Ričardson, koji prima penziju od američke države, ne može biti nepristrastan savetnik. U pojedinim krugovima u Vašingtonu raspravlja se o tome da li će on više raditi za australijske nego za američke interese. Ovi kritičari priznaju da su Amerika i Australija na istoj strani i da su zato i sklopile Aukus, ali primećuju i da bi Amerika možda trebalo pre da popunjava svoju flotu umesto australijske.

Ričardson je posle penzionisanja radio za „Boing” i druge kompanije, zaradivši 2021. oko 900.000 dolara na tim poslovima, i uz to šestocifrenu državnu penziju.

Upošljavanje visokih političkih i vojnih zvaničnika u privatnom sektoru odavno je tema u američkoj javnosti, posebno kad se zvaničnici posle karijere u privatnom sektoru vrate u državnu službu. Nekadašnji funkcioneri su najpoželjniji lobisti zbog specifičnog znanja i kontakata koje su ostvarili dok su radili za državu. Kritičari odavno upućuju na to da se zbog ovakve prakse često ne zna da li se neka politika vodi iz državnih ili pojedinačnih interesa.

Brojni generali su posle kraja vojne karijere ulazili u upravne odbore privatnih kompanija za proizvodnju oružja ili su radili za strane vlade, a potom se vraćali u državnu službu. Zbog toga su protivnici ovakve prakse upozoravali da se muti granica između javnog i posebnog interesa.

Takav je bio slučaj i s generalom Majklom Flinom, koji je posle penzionisanja radio za američke i strane kompanije i strane vlade, uključujući tursku, a onda nakratko postao savetnik za nacionalnu bezbednost u administraciji Donalda Trampa.

Tema je aktuelna i kad je reč o sadašnjem ministru odbrane Lojdu Ostinu. Čim je završio vojnu karijeru 2016, general Ostin je počeo da radi za proizvođača oružja „Rejteon”, više drugih kompanija i za sopstvenu konsultantsku firmu, da bi se 2021. ponovo vratio u državnu službu kao šef Pentagona u vladi Džozefa Bajdena.