Godina umetnosti u Temišvaru

Od našeg specijalnog izveštača

Temišvar je nedavno zvanično preuzeo titulu Evropske prestonice kulture 2023. Rumunski i strani turisti koji posete ovaj grad, imaće priliku da uživaju u tridesetak kulturnih događaja u proseku nedeljno, 12 muzičkih festivala i više od 15 tematskih festivala. Lokalne vlasti uložile su mnogo novca i truda u projekat i očekuju najmanje pola miliona turista u okviru manifestacije pod sloganom „Neka sija tvoje svetlo”.

U godini titule, Temišvar će se predstaviti kao grad savremene umetnosti i ugostiće više od 5.000 umetnika. Planirani su brojni koncerti, pozorišne i ulične predstave, filmovi, debate, izložbe, performansi, književne večeri...

Poznat i pod nazivom Mali Beč, Temišvar je multikulturni grad sa čak 60 nacionalnosti koje žive u njemu. Grad je podeljen na tri prostrana trga koje spaja dugačko šetalište, a sa obe strane šetališta obiluju arhitektonski dragulji. Na svakom koraku su muzeji i galerije, a pešačku zonu presecaju šine po kojima se kreću ljubičasti tramvaji. Miran i čist grad, sa nekoliko parkova. Atmosfera u Temišvaru je gospodska.

Srbi u ovom gradu žive oduvek. U Temišvaru smo razgovarali sa pesnikom Slavomirom Gvozdenovićem.

– Verovatno smo jedna od srpskih zajednica u svetu koja je prevela najviše značajnih srpskih pisaca i pesnika. Između srpske i rumunske književnosti zaista postoje specijalni odnosi kroz istoriju, pa kada se prevedu knjige i približe dvema publikama to je dragoceno – ističe Gvozdenović.

Koje naše pisce najviše traže Rumuni?

– Trojica su posebno tražena – Pavić, Kiš i Andrić –odgovara Gvozdenović.

Grad savremene umetnosti

Temišvar i Novi Sad, koji je bio Evropska prestonica kulture 2022, nedavno su pokrenuli i realizovali projekat – antologiju pesnika dva grada. U projektu je učestvovalo deset novosadskih i deset temišvarskih pesnika.

– Od temišvarskih, trojica su bili Srbi, a od novosadskih trojica su bili Rumuni. To je lep primer i tu nam ne treba Evropa da nas uči šta da činimo – zaključuje Slavomir Gvozdenović.

U Temišvaru smo sreli i mladog glumca Marka Adžića koji se 1999. godine sa porodicom iz Vršca preselio u Mali Beč.

On je glumio rumunskog fudbalera u filmu „Montevideo, bog te video”. Takođe, igrao je i u filmovima „After parti”, „Povratak”, „Aleksandar od Jugoslavije”. Adžić igra, ali i režira dela srpskih pisaca u Teatru za mlade „Merlin” i stalno je angažovan i u temišvarskom Narodnom pozorištu. On kaže da je u Rumuniji izuzetno jaka pozorišna produkcija i da se trude da sačuvaju kulturu pozorišta. U Temišvaru ima četiri teatra u kojima se predstave igraju na četiri jezika – rumunskom, mađarskom, nemačkom i srpskom.

– Temišvar je oduvek bio prestonica kulture – ističe Adžić.

Mladog glumca smo pitali kakva je muzička scena u gradu?

– Za razliku od Srbije gde su žive svirke na svakom koraku, od tamburaša preko narodnjaka do roka, ovde to nije tradicija. U Temišvaru najčešće nastupaju di-džejevi, ali je i nekoliko lokalnih rok grupa u pojedinim pabovima. Za prave poznavaoce rok muzike u gradu postoji nekoliko tih skrivenih rok kafea. Mala mesta, ali postoje, i jako je dobra svirka – kaže Adžić.

Iz Temišvara je ponikla i grupa „Feniks” jedan od poznatijih rok bendova iz Rumunije, dodaje mladi glumac.

– Sve starije rok grupe iz ovog grada osnovane su pod neverovatnim uticajem grupa iz bivše Jugoslavije – od „Pankrta” pa do „Galije”. „Smak” je, na primer, veoma važan bend među starijim rokerima u gradu – kaže glumac Marko Adžić i dodaje da je Temišvar u pesmi opevao i Milan Delčić Delča sa svojim bendom „U škripcu”. Naziv pesme je „Baj baj”.