Година уметности у Темишвару

Од нашег специјалног извештача

Темишвар је недавно званично преузео титулу Европске престонице културе 2023. Румунски и страни туристи који посете овај град, имаће прилику да уживају у тридесетак културних догађаја у просеку недељно, 12 музичких фестивала и више од 15 тематских фестивала. Локалне власти уложиле су много новца и труда у пројекат и очекују најмање пола милиона туриста у оквиру манифестације под слоганом „Нека сија твоје светло”.

У години титуле, Темишвар ће се представити као град савремене уметности и угостиће више од 5.000 уметника. Планирани су бројни концерти, позоришне и уличне представе, филмови, дебате, изложбе, перформанси, књижевне вечери...

Познат и под називом Мали Беч, Темишвар је мултикултурни град са чак 60 националности које живе у њему. Град је подељен на три пространа трга које спаја дугачко шеталиште, а са обе стране шеталишта обилују архитектонски драгуљи. На сваком кораку су музеји и галерије, а пешачку зону пресецају шине по којима се крећу љубичасти трамваји. Миран и чист град, са неколико паркова. Атмосфера у Темишвару је господска.

Срби у овом граду живе одувек. У Темишвару смо разговарали са песником Славомиром Гвозденовићем.

– Вероватно смо једна од српских заједница у свету која је превела највише значајних српских писаца и песника. Између српске и румунске књижевности заиста постоје специјални односи кроз историју, па када се преведу књиге и приближе двема публикама то је драгоцено – истиче Гвозденовић.

Које наше писце највише траже Румуни?

– Тројица су посебно тражена – Павић, Киш и Андрић –одговара Гвозденовић.

Град савремене уметности

Темишвар и Нови Сад, који је био Европска престоница културе 2022, недавно су покренули и реализовали пројекат – антологију песника два градa. У пројекту је учествовало десет новосадских и десет темишварских песника.

– Од темишварских, тројица су били Срби, а од новосадских тројица су били Румуни. То је леп пример и ту нам не треба Европа да нас учи шта да чинимо – закључује Славомир Гвозденовић.

У Темишвару смо срели и младог глумца Марка Аџића који се 1999. године са породицом из Вршца преселио у Мали Беч.

Он је глумио румунског фудбалера у филму „Монтевидео, бог те видео”. Такође, играо је и у филмовима „Афтер парти”, „Повратак”, „Александар од Југославије”. Аџић игра, али и режира дела српских писаца у Театру за младе „Мерлин” и стално је ангажован и у темишварском Народном позоришту. Он каже да је у Румунији изузетно јака позоришна продукција и да се труде да сачувају културу позоришта. У Темишвару има четири театра у којима се представе играју на четири језика – румунском, мађарском, немачком и српском.

– Темишвар је одувек био престоница културе – истиче Аџић.

Младог глумца смо питали каква је музичка сцена у граду?

– За разлику од Србије где су живе свирке на сваком кораку, од тамбураша преко народњака до рока, овде то није традиција. У Темишвару најчешће наступају ди-џејеви, али је и неколико локалних рок група у појединим пабовима. За праве познаваоце рок музике у граду постоји неколико тих скривених рок кафеа. Мала места, али постоје, и јако је добра свирка – каже Аџић.

Из Темишвара је поникла и група „Феникс” један од познатијих рок бендова из Румуније, додаје млади глумац.

– Све старије рок групе из овог града основане су под невероватним утицајем група из бивше Југославије – од „Панкрта” па до „Галије”. „Смак” је, на пример, веома важан бенд међу старијим рокерима у граду – каже глумац Марко Аџић и додаје да је Темишвар у песми опевао и Милан Делчић Делча са својим бендом „У шкрипцу”. Назив песме је „Бај бај”.