Savina isposnica ili „kuća tišine”

Maketa srednjevekovnog Maglič grada na desnoj obali Ibra, na predstavljanju srednjevekovne kulture na ovogodišnjem Sajmu turizma, nije privukla ništa više pažnje od prikaza Savine isposnice, iz 12. veka.

Dva „utočišta”, smeštena jedno iznad drugog u kamenom brdu Nemanjina kula planine Radočelo, nedaleko od Kraljeva, koja zajedno nazivaju Savinom isposnicom, udaljena su oko 12 kilometara od manastira Studenica, kom pripadaju. Manastir, graditeljsko remek delo i veliko svedočanstvo o životu dinastije Nemanjić, u 12. veku podigao je veliki župan Stefan Nemanja. Izgleda kao da je ovde broj 12 odigrao „magičnu ulogu”.

Po predanju, gornju i donju isposnicu visoko u kamenim brdima planine Čemerno iznad manastira Studenica napravio je Sveti Sava kada se vratio iz Hilandara. Ovde se za vreme postova povlačio i u tišini molio, ali i napisao „Žitije Svetog Simeona”, a po zapisima, u nedostupnoj klisuri ustanovio je prepisivačku školu iz koje su potekle ćirilicom ispisane knjige i srpska prosveta.

Savine isposnice zovu „mali Ostrog”, ali i „ kućom tišine”. Stiže se usponom  uskom stazom, sada sređenijom  i dostupnom za turiste, rekla je za naš sajt direktorka TO Kraljevo Ana Mirosavljević, dok je predstavljala srednjevekovnu istoriju ovog kraja.

„Kada stignete do njih, postaju vam jasni motivi prosvetitelja Save. Božanski mir ovog prostora i njegove prirode nešto su što vas nagoni na ćutanje i promišljanje”, pisali su putopisci.

Obe isposnice su proglašene spomenicima kulture. Donja Savina isposnica je u šumi, 10 kilometara od manastira i nastala je na putu ka Gornjoj Savinoj isposnici. U njoj se nalazi Česma Svetog Save. Do gornje isposnice mora da se pešači šumskim putem koji se od donje isposnice sužava. Tek kad se dođe do velike drvene kapije može da se vidi višespratna isposnica. Prizor vas natera da do nje dođete drvenim mostom „prilepljenim” uz liticu, kaže Mirosavljevićeva.

Gornja Savina isposnica je pećinski kompleks, tvrde speleolozi. Podignuta je iznad same reke Studenice. Iz nje se pruža pogled na okolna brda i doline. Poslednji koji je u njoj živeo je jermohan Gavrilo Milovanović, do 1981. kada je stradao u požaru. Po svemu izgleda kao da je nastala kada i manastir Studenica između 1183. i 1195. godine. Gornja isposnica ima i crkvicu Pridvoricu iz 12. veka posvećenu svetom Đorđu, ali je zatvorena, jer nema monaha. Jedna prostorija je, međutim, za namernike uvek otvorena. Krije se iza drvenih vrata bez oznake, a iza njih su i Savina pećina i izvor Savino bure, zaštićen prozorčićem kroz koji hodočasnici dugom kutlačom zahvataju vodu za koju se misli da je lekovita.

Veliko iznenađenje za mnoge je turistički razvoj Kraljeva, na čijem štandu na Sajmu su se sve vreme odvijale „viteške borbe Maglič grada”(tamošnjeg viteškog društva). Kraljevo jest dobilo i hotele sa četiri zvezdice, ali avanturisti smeštaj mogu da nađu lako i u seoskim domaćinstvima, dodaje Ana Mirosavljević.