Samo mi se spava

„Halo? Samo mi se spava... Dok svet gori...” Šta nam je to poručio trideset dvogodišnji Luka Ivanović dok oko nas svet gori?

Ovogodišnji predstavnik Srbije za muzičko takmičenje Evrovizija, Luka Blek, koji, kako kaže, ne želi da bude kontrolisan, da li je iskočio iz matrice iliti matriksa, u želji da šokira ovdašnju javnost poput njegove prethodnice Konstrakte, ili je poručio da više ne prolaze lake, pevljive melodije, kratke suknjice i vrckanje kukovima?

Apsolutno, što bi rekao novopečeni voditelj domaćeg takmičenja i već potvrđeni glumac Milan Marić koji je nasuprot mladom muzičaru, londonskom đaku i ekskluzivnom izvođaču „Juniverzal mjuzika” Luki Ivanoviću, pokazao da se ne baš tako dobro snalazi u novoj ulozi, pored već iskusne i samouverene Dragane Kosjerine, i da mu mnogo bolje leži Toma od Džejms Bond muzičke estetike na koju je zaličila ovogodišnja pobednička numera.

Apsolutno! Uzrečica koja je postala apsolutni hit ovogodišnjeg takmičenja. Nije lako parirati kreativnoj grafici i inventivnoj sceni i ne baš maštovitim izvođačima koji nisu bili pravi predstavnici Srbije o kojoj maštamo. Ili, možda, jesu? Jer, svet gori... i đavoli na ramenu vrebaju...

Možda baš zato Luka Blek želi da sve ovo prespava, poput svih predstavnika njegove generacije. Uspavanih, zaspalih, koji su, uz pomoć virtuelnog sveta, prespavali sve... I časove, i školu, i koronu, i rat u Ukrajini, i zemljotrese, i otcepljenje južne pokrajine, i beogradsku maglu.

Dok smo čekali proglašenje pobednika, prisetili smo se, iz današnjeg ugla, „naivne”, pitome, spore, u ono vreme revolucionarne muzike „Bitlsa”, momaka iz Liverpula, gde se održava ovogodišnji Evrosong, koja je pre više decenija bila slobodoumna, ali je veličala ljubav i neke vrednosti o kojima danas samo pripovedamo. Hipi pokret poručivao je – vodimo ljubav, a ne rat!

A danas, u eri internet dominacije i pametnih mašina, sasvim je obrnuto, što dokazuje i naš novi predstavnik na Evrosongu. Zaslepljen psihodelijom, u transu, zarobljen u nečem poput kompjuterske igrice, sa novim disharmoničnim melodijama, on je pravi predstavnik novog vremena. A da li je „grin rum” bio – Srbija u malom, i da li je to naša Srbija? Treba pitati one, dalje od Beograda...

Ali, trend je trend, svet je svet. Treba se uklopiti. Ko pita običan narod koji obrađuje zemlju i vodi egzistencijalne bitke. Ovo svakako nije njihov predstavnik.  

Dok smo slavili naš odlazak u Evropu, u Liverpul, a vlasnici kladionica, generalni sponzori javnog servisa (baš vaspitno za te iste mlade koji prate Evroviziju) zadovoljno trljali ruke, slavili smo i rođendan našeg predsednika, javno, u etru... Neko je, za tu priliku, ukrasio svoju „pametnu” glavu damskim šeširom u stilu Velike Britanije, ovogodišnjeg domaćina Evrosonga, a neko palio baklje...

Dok je neko obeležavao 11 godina od podnošenja kandidature za članstvo u EU, neki su se borili sa tremom, neki frljali padežima... A neki borili za nove korisnike... Rat odavno vlada, i na našem terenu... Niko se nije upitao odakle naši brojevi telefona kablovskim operaterima čiji nismo korisnici. Bili državni em-te-esovci, „izdajnički” es-be-beovci ili češki Jetel štićenici, u jednom smo bili ujedinjeni – zurenju i navijanju za našeg evropskog predstavnika.

Posle svega uzdahnuli smo – „samo mi se spava”!