Odustao je od iluzija, ali ne od borbe za Kosovo i Metohiju

Politička pozadina ubistva premijera Srbije i lidera Demokratske stranke (DS) Zorana Đinđića ni posle dve decenije nije otkrivena. I upravo ovih dana, uoči dvadesete godišnjice atentata, Đinđićev blizak saradnik, lider Socijaldemokratske stranke (SDS) i bivši predsednik Srbije, Boris Tadić, otkrio je u intervjuu za TV Insajder do sada nepoznate činjenice i okolnosti u vezi sa aktivnostima bivšeg premijera po pitanju južne srpske pokrajine, a koje bacaju drugačije svetlo na događaje od pre dve decenije. Ostaje jedino nejasno – zašto je lider SDS-a ćutao sve ove godine. Doduše, naknadno je izjavio da „nije izneo bilo šta novo”.

Tadić je ukazao da je „Đinđić neposredno pred ubistvo izašao sa inicijativom kojom je tražio od zapadnih političara da se kosovsko pitanje revidira” i da se „ponovo vrati u međunarodnu javnost, da se uđe u pregovarački proces”. „On je postavio pitanje povratka naših snaga, 1.000 pripadnika našeg osoblja na KiM, to znači na granice sa Albanijom, s Makedonijom i tako dalje, a ne nažalost u zaštiti srpskog stanovništva, jer tako definiše Rezolucija 1244, taj akt o povratku naših snaga”, ukazao je Tadić.

„Zoran Đinđić je na tu svoju inicijativu dobio ekstremno agresivan odgovor. Ja sam u tom trenutku zbog molitvenog doručka, igrom slučaja, bio u Vašingtonu i pozvan sam u Stejt department nakon tog pisma. Imao sam ekstremno težak razgovor s predstavnicima Stejt departmenta, da ih ne imenujem ovog trenutka, i dobio sam realno pretnje koje je trebalo da prenesem Zoranu Đinđiću. Ja sam u razgovoru s njim te pretnje preneo, on je bio veoma zabrinut zbog toga što sam mu rekao. Nakon nekoliko nedelja Zoran Đinđić je doživeo tu tragediju koja se desila”, rekao je bivši predsednik Srbije. On je istakao da „ne insinuira da li je Zapad uopšte povezan s tom tragedijom”, ali i da je to na njega ostavilo, kako je rekao, izuzetan utisak.

Podsetimo, premijer Đinđić je 18. januara 2003. za RTS, u jednom od svojih poslednjih intervjua, ocenio da su interesi države ugroženi na KiM i da se oni ugrožavaju svakoga dana, da se tamo stvara jedno definitivno stanje iza naših leđa, a sve pod firmom „nije još vreme”. „Sa SAD treba da se pređe na Evropsku uniju, EU treba da preuzme inicijativu, Amerika ima probleme sa Irakom, neka EU dobije mandat da se bavi tim pitanjem. Neka ga rešava na način Dejtonskog sporazuma: nepovredivost spoljnih granica, kolektivna prava za etničke zajednice, dogovor. Ne jednostrano i ne na osnovu etničke kompaktnosti. Da zaštitite interese države Srbije, a ne samo pojedinačnih srpskih građana, izbeglica, kojih inače ima jako malo na Kosovu. Tražim da se definišu prava države Srbije na Kosovu, mimo prava Srba, to su dve različite stvari. Tražim da se u najskorijem mogućem roku (10, 15, 20 dana) kaže kada će biti vraćeno hiljadu srpskih policajaca i vojnika po Rezoluciji 1244. Neka kažu sledeće godine, neka kažu za hiljadu godina, ali neka kažu kada i u odnosu na to mi ćemo da definišemo svoju politiku”, rekao je tada Đinđić.

O hitnosti rešavanja kosovskog pitanja, između ostalog, govorio je i za medije iz Banjaluke, oko tri nedelje uoči ubistva. „Kad se priča o nacionalnim interesima, onda Amerika može da ima nacionalni interes u Iraku, a Srbija ne može da ima nacionalni interes na Kosovu, zato što nije zaslužila. Zaslužili smo da se naš nacionalni interes uvažava”, rekao je. Govoreći o Rezoluciji Saveta bezbednosti UN 1244, ocenio je da je ona Srbiji uzela atribute suverenosti na Kosovu, a to je zakonodavna, sudska i izvršna vlast, kao i pitanje bezbednosti. „Teorija je bila otprilike: mi ćemo to da zadržavamo negde u nekom depou dok se odnosi ne srede i onda ćemo da vidimo kako da podelimo to između Prištine i Beograda. Sigurno ne kao što je bilo ranije, da je to sada jedna provincija u okviru Srbije, ali ne i u smislu da Kosovo bude nezavisno. I svi su pristali na tu rezoluciju, i mi smo pristali na tu rezoluciju i rekli smo: ’To je u redu, privremeno će međunarodna zajednica da sprovodi suverenitet na Kosovu’”, rekao je Đinđić.

Objašnjavajući šta se u međuvremenu desilo, naveo je da su otvorili taj depo, taj trezor, i počeli te atribute da prenose na lokalne strukture. Kazao je da se zakonodavna vlast potpuno suvereno obavlja u Prištini i da se donose zakoni, kao i izvršna, ukazujući da imaju vladu koja je potpuno autonomna u odnosu na Srbiju, a onda i sudska. „Pogledajte bezbednost, i čitav taj proces ide u pravcu da će jednog trenutka svi atributi državnosti biti preneti na lokalne albanske institucije, a onda će međunarodna zajednica da kaže hajde da vidimo kako će Beograd i Priština da sarađuju. Imamo dva potpuno nezavisna pravna, ekonomska i politička sistema, e sada ih vi harmonizujte. Ako ne možete, evo vam pet godina pa se dogovarajte. Deset, pedeset, ali ste za to vreme izvan evropskih integracija”, naveo je Đinđić.

Dodao je i da je postalo jasno da se na jednoj strani priča o odlaganju krajnjeg statusa do trenutka kad će to moći mirno da se uradi, a da se za to vreme dižu standardi, određeni kriterijumu se sprovode na KiM, vraćaju se neki normalni svakodnevni odnosi, a iza paravana se stvara država. Podigao je, kako je rekao, prašinu i paniku u vezi s tim, tražeći da se status odmah zna, a oni su rekli da nije vreme. „Kako nije, što ga onda rešavate svakodnevno ako nije vreme? Zašto onda dajete parlamentu Kosova i Metohije da odlučuje o pitanjima ekonomskog sistema, što je u nadležnosti centralne države, zašto prenosite na Kosovski zaštitni korpus nadležnosti bezbednosti, zašto utvrđujete granične prelaze, a ne pitate Beograd? Pa, kao, ’dobro to’. Nije dobro, to ne može da bude dobro”, kazao je. Pomenuo je da je vrlo jednostavna ideja federalizacije time što će Srbi na KiM da budu priznati kao konstitutivni narod koji će imati svoje institucije u okviru zajedničkih institucija.

„Najgore je da Kosovo bude faktički nezavisno, a da ga onda, kao mlinski kamen, kao takvo albansko nezavisno Kosovo, prikače na nogu i kažu ’vi ste odgovorni za njega, i dok ne harmonizujete odnose, ne možete da idete dalje’. To znači, za sva vremena smo isključeni iz istorije. I da nam kažu sutra: ’Pošto ste ista država, vi morate da dozvolite da albanski biznismeni kupuju po Srbiji, da učestvuju u privatizacijama i tako dalje. To što vi ne možete da odete tamo i popijete kafu u Prištini ili Prizrenu, pa to su incidenti. To su pojedinačni ljudi, ekstremisti, ali vi niste takvi, vi ste razumni. Neka kupe Terazije svojim narko-dolarima i milijardama koje imaju, neka kupe elektroprivredu i neka sutra Srbija bude praktično albanska država.’ To je ono što se neće desiti, to je ono što ćemo mi sprečiti. Mi tražimo da se pitanje učešća države Srbije na KiM međunarodno reši”, istakao je Đinđić. Kazao je i da međunarodna zajednica pokušava da to pitanje svede na pitanje prava Srba kao proteranih lica i nacionalne manjine. I, kako je rekao, podmeće jedno za drugo, kao da se time rešava državno pitanje.

„Čak i da Srbi, što nije moguće, imaju sva prava na Kosovu i Metohiji, time se još pravo Srbije nije ni pomenulo. Mi želimo na oba koloseka da imamo napredak. Na jednoj strani, naravno, da se vrate proterani Srbi i da oni malobrojni koji još nisu proterani imaju bezbednost. Ali, takođe, država Srbija da ima jasno definisana svoja prava. Ili da nema svoja prava, ali neka onda Savet bezbednosti kaže: ’Nema Srbija nikakva prava, mi smo dodelili nezavisnost Kosovu.’ Mi nećemo voditi rat sa Savetom bezbednosti, ali ćemo znati na čemu smo. Ovo što sada imamo je najgore”, ocenio je on. To je, kako je slikovito objasnio, „bela smrt”: „U snegu ste, mislite da vam je lepo, a u suštini postepeno umirete. I morate da se probudite, jer tog trenutka kažete: ’Ne, ja se nalazim u opasnosti.’ Kosovo je još uvek opasnost za srpsku državnost, jer ono je rana kroz koju može da vam iscuri i poslednja kap krvi.” Kazao je i da ta rana mora da se zatvori na određeni način, maksimalno povoljno za nas, ali da treba da budemo spremni na određeni kompromis koji bi uvažavao i interese one druge strane, Albanaca.

„Ja sam rekao – ako ne važi za Srbiju ono što je važilo u Dejtonu, a to je da su nacionalne zajednice dobile svoj kolektivni status i da su granice nepromenljive, da se kaže – u redu, sve te republike bivše Jugoslavije su države. Dakle, ako to ne važi za Srbiju, a ja mislim da neće važiti više ni za koga, kako objasniti da je jedini presedan napravljen upravo za Srbiju. Rekao sam: jesam za očuvanje Dejtona, ali dajte da nađemo neki kompromis kroz regionalnu saradnju, kroz bilateralnu saradnju albanskog dela Kosova sa Albanijom, srpskog dela Kosova sa Srbijom, Republike Srpske sa Srbijom, hrvatskog dela Bosne sa Hrvatskom, bez menjanja granica, bez postavljanja pitanja suvereniteta, ljudi... Ali, ako vi želite da stvorite albansku državu u 21. veku na teritoriji koja pripada državi Srbiji, onda ćete ponovo otvoriti proces koji ste mislili da ste zatvorili. I to nije moja želja, to je opis stanja”, rekao je Đinđić.

Karijerni diplomata Zoran Milivojević objašnjava za „Politiku” da se pokojni premijer vrlo brzo „spustio na zemlju” posle euforije sa 5. oktobrom, promene vlasti i uveravanja da će sve demokratski da se reši, da se promenom režima stvaraju uslovi da sve nedaće Srbija prevaziđe. Dve stvari postale su jasne, precizira naš sagovornik: da nam Zapad u suštini neće ništa oprostiti i da neće promeniti stav u vezi sa Srbima, a kao drugo, da taj put u EU i taj zanos ipak imaju neke uslove.

„Postalo je jasno da je kosovsko pitanje za Zapad važno i da bombardovanje nije bilo slučajno, odnosno da postoji težnja da se to zaokruži. Mislim da je on već u prvoj-drugoj godini mandata bio sklon da to pitanje otvori”, navodi Milivojević. Ocenjuje da je Đinđić razumeo da je glavno pitanje koje se otvara posle petooktobarskih promena srpsko nacionalno pitanje na ovim prostorima. Milivojević smatra da je pokojni premijer imao tu „srpsku nacionalnu kopču”, podseća na njegov svojevremeni odlazak na Pale, bez obzira na to što je pripadao Demokratskoj stranci i bio prozapadno orijentisan. „Sasvim je sigurno da je na kraju života, na čelu vlade, bio spreman i da je otvorio to pitanje, što potvrđuje intervju koji je dao u Banjaluci. Nažalost, oni posle njega ga nisu sledili, očigledno da u DOS-u nije bilo većine za takav pristup”, ističe Zoran Milivojević.

Vladislav Jovanović: Prećutna rampa sa Zapada

Bivši ministar inostranih poslova SR Jugoslavije Vladislav Jovanović ocenjuje za „Politiku” da je kod pokojnog premijera nastao jedan „prelom” i da je video da Zapad u suštini zamajava Srbiju i vodi Kosovo ka totalnom izdvajanju iz Srbije. „Onda je započeo samostalnu akciju slanjem pisama velikim državama, davanjem izjava u Nemačkoj, Banjaluci i kod nas koje su potpuno protivrečne interesima Zapada u vezi sa KiM. I to je bio razlog zašto je prema njemu bila postaljena jedna prećutna rampa”, navodi Jovanović i ocenjuje da se pokojni premijer osvestio na vreme od maglovitih poruka koje je Zapad Srbiji slao u vezi s KiM i počeo da deluje zdravorazumski i u interesu države. Tadašnja pozicija Srbije, ocenjuje naš sagovornik, bila je teška, zato što su ljudi koji su došli na vlast uz nemalu pomoć Zapada bili u neku ruku njegovi dužnici, iako to nisu hteli.