Radnička prava u senci geopolitike i Kosmeta

Poskupljenja i odgovor države na inflatorne udare gotovo da nisu tema za opoziciju koja se, bar na papiru, zalaže za radnička prava. Stiče se utisak da je kosovsko-metohijski problem toliko dominantan da se prava radnika stavljaju po strani kada je reč o onima koji svoj partijski program temelje upravo na stavki boljeg radničkog standarda. Na prošlogodišnjim aprilskim parlamentarnim izborima tema zaštite ovih prava, između ostalog i prava na štrajk, nije bila u centru kampanje. Duboko u senci ukrajinske krize i više puta najavljivanih geopolitičkih promena u svetu, ostali su ozbiljni radnički problemi koji se svakodnevno usložnjavaju.

Inače, u poslednjih desetak godina primetna je „gromoglasna” tišina kada je reč o opoziciji koja bi trebalo da komentariše radna i socijalna prava običnog čoveka. A zbog te nezainteresovanosti, stiče se utisak da je glavni i valjda jedini opozicioni problem – to što nisu oni na vlasti. Pri tome, nije da nema problema. Tako kada je reč o domaćim proizvodima poljoprivrede najveći rast cena tokom 2022. godine beleže mleko i jaja. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku – Indeksi cena proizvođača proizvoda poljoprivrede i ribarstva – mleko je u decembru 2022. bilo skuplje čak 90,2 odsto u odnosu na isti mesec 2021, dok su jaja bila skuplja za 55 procenata.

Biljana Đorđević, poslanica „Moramo” u Skupštini Srbije, kaže da kosovski problem, nažalost, uvek po strani ostavi sve druge teme i, kao u onoj priči o dečaku i vuku, često je bio zloupotrebljavan upravo da bi zamaskirao nerešavanje drugih svakodnevnih političkih problema. Za „Politiku” navodi da kada u Narodnoj skupštini govore o poskupljenjima, inflaciji i kada su poslanici ’Moramo’ predlagali amandmane na rebalans budžeta ili na budžet za 2023. godinu sugerišući, na primer, povećanje iznosa dečjeg dodatka i obuhvata dece koja ga primaju kao meru borbe protiv siromaštva, dobijali su od poslanika vlasti kao odgovor najbrutalnije diskvalifikacije, laži i uvrede o njima. Kaže da je isto bilo kada su pokušavali da govore o svakodnevnim problemima u životu ljudi na Kosovu koji zbog nerešavanja tehničkih pitanja u dijalogu moraju da se snalaze za lekove, udžbenike, srpske proizvode na koje su navikli...

„Kada nema slobodnih medija, kada nema volje da se zaista razgovara o temeljnim društvenim i političkim problemima u cilju pronalaženja najboljih rešenja, onda se opozicioni protivnici dehumanizuju i njihovi se stavovi ili ignorišu ili namerno pogrešno predstavljaju. Opasna posledica takvog postupka, posebno kada se za to koristi Kosovo, jeste da se razgrađuje solidarnost među ljudima, koja bi trebalo da postoji bilo da oni žive u Lučanima, Somboru, Vranju, Kosovskoj Mitrovici ili Beogradu”, kaže Biljana Đorđević.

Navodi da postoje dva osnovna problema u vezi s pravima radnika i radnica u Srbiji. Jedno se tiče stvarne zaštite radnih prava onih koji ih na papiru imaju, a drugo se tiče ogromnog broja ljudi koji su i formalno isključeni iz uživanja mnogih radnih prava na koja bi morali da imaju pravo, poput prava na odmor, bolovanje, plaćen prekovremeni rad ili udruživanje radnika.

„Mi znamo da je teško izboriti se za pravdu na sudu, i to posebno kad je reč o radnim pravima, zbog čega smo i tokom skupštinske rasprave o setu pravosudnih zakona istakli da su Srbiji potrebni radni sudovi kako bi efektivnije rešavali brojne sporove i omogućili pravovremeno obeštećenje radnika od poslodavaca. S druge strane, u Srbiji je centralno pitanje ko je radnik ili radnica – u centru našeg Zakona o radu je zaposleni, a ne radnik, što govori o tome da su iz obuhvata inače lošeg Zakona o radu isključeni oni koji su radno angažovani van radnog odnosa, na privremeno-povremenim poslovima, zloupotrebom rada preko studentskih i omladinskih zadruga, frilenseri ili platformski radnici koji rade putem korisničkih aplikacija”, kaže Biljana Đorđević.

Šta na sve to kaže vanparlamentarna Liga socijaldemokrata Vojvodine? Lider LSV-a Bojan Kostreš pak smatra da je položaj radnika u Srbiji izuzetno loš. Za naš list „izvlači” podatak da je Srbija navodno četvrta najsiromašnija država Evrope i da naš bruto domaći proizvod po glavi stanovnika dostiže, svega, četvrtinu proseka Evropske unije. „Zarade su čak pet ili šest puta niže nego u zemljama EU. Nije ni čudo što traje ’egzodus naših ljudi u zemlje Zapada’. Najnovije divljanje cena koje ne prati povećanje plata radnike dovode u veoma lošu situaciju. U Srbiji čak 27,4 odsto građana živi u apsolutnom siromaštvu ili riziku od siromaštva. Nažalost, državna politika Srbije još više otežava položaj radnika. Naša zemlja luta na svom evropskom putu i članstvo u porodici evropskih naroda i dalje nije blizu. To lutanje dodatno utiče na ekonomsku situaciju. Investicije već slabije stižu, a postoji strah da će neki investitori napustiti Srbiju”, kaže Kostreš.

A Ustav Republike Srbije propisuje pravo na štrajk (član 61), ali i njegova ograničenja u kontekstu obezbeđivanja minimuma procesa rada za vreme trajanja štrajka. Ograničenja prava na štrajk propisana su Zakonom o štrajku i drugim zakonima, koji su u nadležnosti različitih državnih institucija. Naime, u članu 9 Zakona o štrajku navodi se da se u delatnostima od javnog interesa ili u delatnostima čiji bi prekid rada zbog prirode posla mogao da ugrozi život i zdravlje ljudi ili da nanese štetu velikih razmera, pravo na štrajk zaposlenih može ostvariti ukoliko se ispune i posebni uslovi utvrđeni ovim zakonom.

Zakonom su definisane delatnosti od javnog interesa: elektroprivreda, vodoprivreda, saobraćaj, informisanje (radio i televizija), PTT usluge, komunalne delatnosti, proizvodnja osnovnih prehrambenih proizvoda, zdravstvena i veterinarska zaštita, prosveta, društvena briga o deci i socijalna zaštita. Od javnog interesa, u smislu ovog zakona, jesu i delatnosti od posebnog značaja za odbranu i bezbednost države, navode za „Politiku” u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Minimum procesa rada u pojedinim delatnostima uređuje se i posebnim propisima. Tako, na primer, Zakonom o zdravstvenoj zaštiti (Zdravstvena zaštita za vreme štrajka, (član 57) propisan je minimum procesa rada za vreme štrajka u zdravstvenim ustanovama. „Delatnosti, čiji bi prekid rada po prirodi posla, u smislu ovog zakona, mogao da ugrozi život i zdravlje ljudi ili da nanese štetu velikih razmera, jesu i: hemijska industrija, industrija čelika i crna i obojena metalurgija. Konkretno, zaposleni koji obavljaju poslove iz navedenih delatnosti mogu započeti štrajk ukoliko se obezbedi minimum procesa rada koji štiti sigurnost ljudi i imovine ili je nezamenljiv uslov života i rada građana ili rada drugog preduzeća, odnosno pravnog ili fizičkog lica koje obavlja privrednu ili drugu delatnost ili uslugu”, kažu u resornom ministarstvu.

Bojan Kostreš navodi da kosovski konflikt veoma muči Srbiju i da smo, kako kaže, svedoci svakodnevnih bučnih i jalovih rasprava o ovoj temi. Navodi da od te „kosovske buke” u javnom prostoru nema mesta za raspravu o istinskim životnim problemima građana. „Nije li bilo logično da Narodna skupština Srbije progovori i o poskupljenjima? Nije li činjenica da je neki proizvod sada 50, 60, pa i 100 odsto skuplji nego pre godinu dana dovoljna za reakciju državnih institucija? Znaju li ministri ili poslanici kako žive radnici na selima? Kako im deca putuju u škole i na fakultete i koliko to košta? Nisi manje patriota ako pitaš za neko svoje pravo ili ukažeš na neki problem. Bojim se da su i sindikati pali na ispitu. Ne čuju se, nema ih. Ćute o poskupljenjima i drugim problemima”, zaključuje Bojan Kostreš.

Sindikat „Sloga”: zaposleni nisu zadovoljni pravima iz oblasti rada

Zaposleni u Srbiji nisu zadovoljni pravima iz oblasti rada, pokazala je anketa koju je uradio sindikat „Sloga”, čiji su rezultati objavljeni u petak. U anketi je čestvovalo više od 500 sindikalnih poverenika „Sloge” u njihovim organizacijama iz oblasti industrije, zdravstva, zanatstva i drugih, a sprovedena je na području Vojvodine, Beograda, Šumadije, zapadne, južne i istočne Srbije, kao i na manjem delu Kosova i Metohije. Pitanja su se odnosila na zaposlene i njihova prava, oblik njihovog radnog angažovanja, zarade, položaj i uslove rada kod poslodavca, članstvo u sindikatima i drugim važnim pravima iz oblasti rada.

„Kada je u pitanju oblik radnog angažovanja, anketa je pokazala da veći broj ispitanika radi po osnovu ugovora na neodređeno vreme, ali s obzirom na iskustvo s terena možemo postaviti pitanje da li se radnicima uplaćuju porezi i doprinosi na zaradu u punom iznosu ili na iznos minimalne zarade”, navodi se u saopštenju „Sloge”. Kada su u pitanju poštovanja prava zaposlenih u Srbiji, njihovo dostojanstvo na radu, dvadeset odsto poslodavaca ih uopšte ne poštuje, toliko njih delimično poštuje, dok pravo na odsustvo s rada u slučaju privremene sprečenosti (bolovanje) u potpunosti poštuje skoro 40 odsto poslodavaca.

Stojiljković: Preveliki jaz između obećanja i prakse

Profesor Fakulteta za političke nauke Zoran Stojiljković kaže da se kod nas političke partije, načelno, zalažu za radnička prava, ali da je to isključivo deo stranačkog programa. Za „Politiku” kaže da je najdalje u tom pogledu otišao pokret „Moramo”, koji ima konkretne programe o zaštiti prava radnika i smanjenju radne nedelje. Kaže da nema političke partije ili lidera koji će otvoreno reći da zagovara poziciju liberalne ekonomije po kojoj je svako kovač svoje sreće, treba da podnosi sudbinu koju ima i da ne treba država da obezbedi pristojan standard i plate. „Svaka vlast daje određena davanja građanima i pokušava da održava jednu vrstu standarda, ali nikome ne pada na pamet da pokaže na primeru kao što je progresivno oporezivanje po kome oni koji su bogatiji imaju i veći socijalni trošak. Kada pročitate socijalne programe u političkim partijama može da se stekne pogrešan utisak da je u Srbiji socijalni dijalog i partnerstvo sindikata i zaposlenih u nekoj vrsti saradnje, ali u realnosti malo od toga ima. Preveliki je jaz između predizbornih obećanja i postizborne prakse”, ističe Zoran Stojiljković.

Đorđevićeva: Neophodan sveobuhvatan Zakon o radu

Biljana Đorđević kaže da su plate generalno male i ne omogućavaju dostojanstven život i, kako ističe, da se nesigurnost zaposlenja politički zloupotrebljava od vlasti koja se ponaša kao nacionalna služba za zapošljavanje. Sve to radničku klasu ostavlja u začaranom krugu neslobode. „Istovremeno se stalno priča o pronatalitetnim merama, dok je na snazi i dalje neustavni Zakon o finansijskoj podršci porodicama sa decom, koji diskriminiše brojne radnice kada ostanu u drugom stanju i dok se ne radi ništa na usklađivanju porodičnog i poslovnog života. Zbog toga je neophodno donošenje novog sveobuhvatnog Zakona o radu umesto trenutno rascepkanog radnog zakonodavstva koje služi upravo da se umanje prava radnika i radnica. Slično je i sa Zakonom o štrajku, potrebno je doneti novi zakon koji će obezbediti da svi radnici imaju ovo pravo kao i da ne snose pretnje otkazom zbog organizovanja štrajka”, ističe Đorđevićeva.