Trke i žrtve

Paradoksalno je da baš u nedelji velike kampanje za povećanje bezbednosti saobraćaja, budemo svedoci tragedije koja se dogodila na takozvanom autodromu Beranovac pokraj Kraljeva i odnela jedan mladi ljudski život, jedan gledalac je teško povređen, a vozač, učesnik trke, prošao je sa slomljenom rukom.

Nažalost dok se stvari u ovom sportu ne postave na svoje mesto i prilagode svetskim standardima, sva je prilika da će ovakvih i sličnih nesreća sa najtežim posledicama biti još.

Automobilski sport po definiciji, sobom nosi i određene rizike, istorija beleži i tragedije u kojima je stradalo više desetina ljudi, mnogo vozača životom je platilo strast za brzinom. Ipak, vremenom sazrelo je shvatanje da je ljudski život važniji od lovorovog venca kojim se posle trijumfa kite pobednici i organizatori, ali i vozači su učinili i još čine mnogo da bi se bezbednost i takmičara i posmatrača maksimalno povećala. U tome se u najvećoj meri uspelo, pa smo danas svedoci da je nesreća sve manje, a i posledice sudara, ili izletanja sa staze, zahvaljujući strogim propisima, smanjene su na najmanju meru.

Kod nas, već po običaju, naopako. Iako i deca znaju da u ovoj zemlji ne postoji ni jedna jedina prava automobilska staza, a o nekakvom autodromu da i ne govorimo, trke se održavaju. Jedna od takvih „staza” je i „popularno” Ušće u Beogradu, na kojoj se trke i dalje organizuju iako ne postoje ni minimalni bezbednosni uslovi. Vrlo je uska, nema zaštitnu ogradu, mnogo je stabala drveća pored samog kolovoza, umesto širokih bankina postavljeni su kameni ivičnjaci, nema tribina, gledaoci su praktično pored staze u travi… Ako se tome doda i neiskustvo mnogih vozača, početnika čak, tehnička (ne)ispravnost vozila, jer se radi o automobilima koje većina učesnika uz mala finansijska sredstva sama priprema za trke, onda je stvar potpuno jasna. Tragedija čeka iza ugla.

Paradoksalno je što se među organizatorima nalaze i mnogi koji bi morali da budu prvi i najpozvaniji da brinu o bezbednosti. Dozvole izdaje MUP (po kojim kriterijumima samo oni znaju), među organizatorima, pored klubova je najčešće i Auto-moto savez, lokalno auto-moto društvo, grad…

Zato ovo što se u nedelju dogodilo na „autodromu” Beranovac nije iznenađenje. Staza u Beranovcu je nekadašnji poligon za obuku vozača bivše JNA i pravljena je isključivo za tu namenu. I na njoj, kao i na Ušću, ali i na ostalim „stazama” nema zaštite ni za vozače ni za gledaoce.

I kada se tragedija dogodi na scenu stupaju „odgovorni”, mašući dozvolama za organizaciju, pokrivajući sopstvenu odgovornost za nesreće, po sistemu: „Mi smo sve uradili, ali eto, dogodilo se”. Tačno je, dogodilo se. Ali, gospodo, dogodiće se opet i događaće se sve dok se ne zavede red, ne primene svetski standardi, dok život ne budu važniji od spektakla, lične promocije, zarade, ako hoćete i, zdravog razuma, na kraju.