Трке и жртве

Парадоксално је да баш у недељи велике кампање за повећање безбедности саобраћаја, будемо сведоци трагедије која се догодила на такозваном аутодрому Берановац покрај Краљева и однела један млади људски живот, један гледалац је тешко повређен, а возач, учесник трке, прошао је са сломљеном руком.

Нажалост док се ствари у овом спорту не поставе на своје место и прилагоде светским стандардима, сва је прилика да ће оваквих и сличних несрећа са најтежим последицама бити још.

Аутомобилски спорт по дефиницији, собом носи и одређене ризике, историја бележи и трагедије у којима је страдало више десетина људи, много возача животом је платило страст за брзином. Ипак, временом сазрело је схватање да је људски живот важнији од ловоровог венца којим се после тријумфа ките победници и организатори, али и возачи су учинили и још чине много да би се безбедност и такмичара и посматрача максимално повећала. У томе се у највећој мери успело, па смо данас сведоци да је несрећа све мање, а и последице судара, или излетања са стазе, захваљујући строгим прописима, смањене су на најмању меру.

Код нас, већ по обичају, наопако. Иако и деца знају да у овој земљи не постоји ни једна једина права аутомобилска стаза, а о некаквом аутодрому да и не говоримо, трке се одржавају. Једна од таквих „стаза” је и „популарно” Ушће у Београду, на којој се трке и даље организују иако не постоје ни минимални безбедносни услови. Врло је уска, нема заштитну ограду, много је стабала дрвећа поред самог коловоза, уместо широких банкина постављени су камени ивичњаци, нема трибина, гледаоци су практично поред стазе у трави… Ако се томе дода и неискуство многих возача, почетника чак, техничка (не)исправност возила, јер се ради о аутомобилима које већина учесника уз мала финансијска средства сама припрема за трке, онда је ствар потпуно јасна. Трагедија чека иза угла.

Парадоксално је што се међу организаторима налазе и многи који би морали да буду први и најпозванији да брину о безбедности. Дозволе издаје МУП (по којим критеријумима само они знају), међу организаторима, поред клубова је најчешће и Ауто-мото савез, локално ауто-мото друштво, град…

Зато ово што се у недељу догодило на „аутодрому” Берановац није изненађење. Стаза у Берановцу је некадашњи полигон за обуку возача бивше ЈНА и прављена је искључиво за ту намену. И на њој, као и на Ушћу, али и на осталим „стазама” нема заштите ни за возаче ни за гледаоце.

И када се трагедија догоди на сцену ступају „одговорни”, машући дозволама за организацију, покривајући сопствену одговорност за несреће, по систему: „Ми смо све урадили, али ето, догодило се”. Тачно је, догодило се. Али, господо, догодиће се опет и догађаће се све док се не заведе ред, не примене светски стандарди, док живот не буду важнији од спектакла, личне промоције, зараде, ако хоћете и, здравог разума, на крају.