Novosadski studenti u spasilačkoj misiji u Turskoj

Novi Sad – U spasilačkoj misiji u Turskoj, potresenoj razornim zemljotresima, bilo je i petoro novosadskih studenata. Oni nakon povratka svedoče o strašnim slikama, ali i o tome da iza ove misije stoje sasvim mladi ljudi sa velikim osećajem za pomoć drugima u teškim trenucima. Tamo gde su išli, trebalo je pokazati i znanje i veštine, ali i hrabrost. Položili su „ljudski ispit”, kako to kaže rektor Univerziteta u Novom Sadu dr Dejan Madić, koji je za ove studente, troje sa Medicinskog fakulteta i dvojicu sa Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja, priredio prijem.

Sada kada su se već utisci slegli, vođa ove spasilačke misije u Turskoj Dragan Bjelić, student Medicinskog fakulteta, kaže da postoji osećaj ponosa jer su bili jedini volonterski tim koji je nosio zastavu Srbije u turskom području zahvaćenom zemljotresom.

„Naš tim je bio u Kahramanmarašu, gradu koji je bio drugi epicentar zemljotresa. Tako da po povratku osećamo samo ponos. Od utisaka, najupečatljivije su slike nedužnog naroda koji je stradao u Turskoj. Vodili su nas osećaj humanosti da se pomogne. To je bila naša dužnost i naša potreba”, kaže Bjelić.

On je bio deo medicinskog tima, sa Vesnom Aleksić i Dunjom Halilović. Mada je iskustvo u Turskoj bilo, kako to kaže Dunja, jako stresno, i ona i Vesna smatraju ga veoma bitnim jer primenjuju svoja znanja na terenu, ono što su godinama učili.

„Već smo imali jednu priliku za vreme kovida, tako da je ovo druga velika stvar koju radimo i smatram da će nam u životu biti veliko iskustvo”, kaže Vesna Aleksić, vođa medicinskog dela tima.

„U kontaktu smo i dalje sa majkom devojčice koju smo uputili u pedijatrijsku bolnicu u momentu kada nam se obratila zbog infekcije koja je vodila u stanje sepse”, čuli smo od Dunje Halilović.

Na terenu su bili, prema rečima Vesne, među najmlađim i najmanjim timovima, sa svega sedmoro ljudi. Uz njih su bili spasilac Gorske službe spasavanja i prevodilac za turski jezik. Drugi timovi, kako navodi, lepo su ih prihvatili, prepoznavali, i njih i zastavu Srbije.

Zadaci dvojice „difovaca”, članova tima, bili su fizički zahtevniji poslovi – kako objašnjava student Ivan Raković, od kopanja do pretrage terena za živima i za, nažalost, mrtvima.

„Tamo gde smo stigli izgledalo je bukvalno užasno. Scene: 60 posto grada srušeno, sravnjeno sa zemljom, ostale zgrade koje stoje nisu stabilne, ljudi koji su okupljeni oko zgrada, porodice koje čekaju informacije od nas za njihove bližnje... Scene su bile stvarno stravične, ali tu smo, došli smo da radimo, da im pomognemo”, kaže.

Student i član tima Spiridon Efaplomatas priča da su im ti ljudi sa ruševina, svaki događaj i svaka operacija uključili sva čula. „Bilo je zapravo jako stresno na početku dok se nismo navikli. Pokušavali smo jako mnogo da nađemo žive”, seća se. I tim je doživeo zemljotres tokom operacije, a sve to, dodaje, ne može da izbriše iz sećanja.

„Tokom operacija adrenalin je na vrhu i ne možeš da osetiš sve, ali kad se vratiš, ceniš sve više – ljude koji su oko tebe, čak hranu, naravno kuću – ceniš svoj život više”, kaže Spirodon.

Rektor, koji je studente primio u Rektoratu, skreće pažnju na te mlade ljude koji su pokazali empatiju prema nekome koga ne poznaju.

„Jedan Grk je otišao u Tursku da spasava ljude, to je isto posebno. To je praktično putokaz kako odrasli treba da uče od mlađih, to je i trijumf univerziteta, njihovih pedagoga, profesora, jer osim nauke i struke, oni su dobili empatiju kako gledati i razumeti tuđe muke. Te muke su strašne, one se ne ponavljaju toliko često. Smatram da su položili jedan ljudski ispit”, izjavio je dr Madić.

Na Dan univerziteta, studenti iz ove misije, dobiće zahvalnice.