Proizvodnja struje iz gasa je preskupa

Ideja da se ugalj – lignit – od koga Srbija dobija oko 70 odsto ukupne količine električne energije zameni gasnim elektranama pogotovo u situaciji kada je njegova cena išla iznad 1.000 dolara za 1.000 kubika bila bi ozbiljno kockanje za „Elektroprivredu Srbije” (EPS). I to u času kada ovo javno preduzeće staje na noge zahvaljujući planovima razvoja i modernizaciji postrojenja. Ovakva zamena bila bi opasna razvojna stranputica za najveće javno preduzeće, kaže u razgovoru za „Politiku” dr Slobodan Ružić, diplomirani inženjer elektrotehnike, savetnik preduzeća za energetiku efikasnost, inženjering i konsalting. On je za Ministarstvo finansija radio proračune o isplativosti dobijanja struje iz gasa.

Prema informacijama dostupnim na portalu javnih nabavki, EPS razmatra opravdanost izgradnje gasnih elektrana na više lokacija u Srbiji. Da li je to početak realizacije kontroverznog plana gašenja domaćih termoelektrana na ugalj i njihove zamene gasnim, solarnim i vetroelektranama?

Nadam se da nije. EPS je ugovorio izradu studije izvodljivosti nazvane „Analiza potencijalnih lokacija za razvoj gasno-parnih postrojenja i opravdanost njihove izgradnje” u kojoj treba da se razmotri isplativost izgradnje ovakvih postrojenja na šest lokacija u Srbiji. Međutim, zaključak te analize može biti i da gasne elektrane ne treba da budu strateško razvojno opredeljenje ovog javnog preduzeća. Ako autori studije profesionalno urade svoj posao i budu imuni na eventualne pritiske lobističkih grupa, zaključak može biti samo jedan – za srpsko društvo i njegovu elektroprivredu to je preskupo, rizično i potpuno pogrešno.

Zašto ste tako uvereni da bi izgradnja gasnih elektrana bila pogrešna? EPS u svom sastavu ima i gasne elektrane, zar ne?

EPS ima 297 megavati instalisane snage u termoelektranama na prirodni gas. U prethodnih 11 godina, one su proizvodile prosečno 219 gigavat-sati godišnje, što je činilo 0,6 odsto ukupne proizvodnje. Očigledno, ekvivalentno vreme njihovog korišćenja iznosilo je samo 737 sati godišnje. Razlog njihovog malog korišćenja je jednostavan – struja proizvedena u njima je uvek bila preskupa. Zato se naše elektrane na prirodni gas koriste samo u zimskom periodu kada ostali kapaciteti ne mogu da podmire potrebe potrošača, a uvoz iz nekog razloga nije dovoljan. Istina, naše postojeće termoelektrane toplane (TE-TO) na prirodni gas tehnološki su zastarele i veoma neefikasne, ali sve i da imamo najmodernije i najefikasnije elektrane na gasno-parni ciklus, proizvedena struja u njima bila bi daleko skuplja nego u termoelektranama (TE) na lignit. Tako su bar pokazivale sve tehničko-ekonomske analize rađene od mnogih autora u poslednjih pedeset godina. Više puta sam radio slične proračune. Cena električne energije proizvedene u ovim postrojenjima je više nego dovoljan razlog zašto ovu ideju treba potpuno odbaciti. Ali nije jedini. Usuđujem se da tvrdim da je zamena TE na lignit, elektranama na prirodni gas jedna od najgorih strategija razvoja EPS-a koja se uopšte može zamisliti.

Šta znači to daleko skuplja? Koliko je to?

Svetska banka je 2020. finansirala izradu studije „Nacrt politike razvoja – strateški rizici u EPS-u”, čiji sam recenzent bio. U tom dokumentu, pripremljenom za Ministarstvo finansija, procenjeno je da bi proizvodna cena struje iz TE „Kolubara B” iznosila oko 50 evra po megavat-satu, dok bi proizvodni troškovi iz jedne savremene gasne elektrane bili oko 80 evra po megavat-satu. Taj proračun je rađen sa cenama prirodnog gasa koje su tada bile na svom decenijskom minimumu. Radio sam slične proračune dva puta. Prvi put 2006. za TE-TO na prirodni gas na Novom Beogradu, a drugi put 2012. za slično postrojenje u Loznici na mestu bivše energane fabrike „Viskoza”. Da bi se ekonomski opravdala izgradnja takvog postrojenja, oba puta je bila potrebna cena od oko 85 evra po megavat-satu. U to vreme su proizvodne cene električne energije u našim termoelektranama na lignit iznosile oko 40 evra po megavat-satu. Nakon svetske energetske krize i eksplozije cena prirodnog gasa 2022. godine, potpuno sam siguran da rezultati analize moraju pokazati da bi izgradnja elektrana na prirodni gas u Srbiji bila ekonomski neopravdana.

Ako je sve tako jasno kao što tvrdite, zašto je EPS uopšte započeo izradu pomenute studije?

To morate da pitate nadležne u EPS-u. Stvarno ne znam kome je 2023. godine moglo pasti na pamet da bi trebalo razmatrati opravdanost izgradnje elektrana na prirodni gas u Srbiji. To bi značilo uludo bacanje novca. U slučaju sistematske zamene TE na lignit elektranama na prirodni gas – to bi bio siguran put u propast energetike naše zemlje uz katastrofalne posledice po celo društvo.

Rekli ste da neprihvatljivo visoka cena struje proizvedene iz prirodnog gasa nije jedini razlog zbog čega ste protivnik ovih elektrana. Ima li nešto gore?

Nažalost, ima. Osim pomenutih tržišnih fluktuacija cene prirodnog gasa, postoje i ogromni geopolitički rizici za dugoročno i stabilno snabdevanje Srbije ovim energentom. Zbog tih rizika smo, ne samo mi u Srbiji, nego i cela Evropa prošle jeseni bili veoma zabrinuti za grejanje. Zamislite kako bi tek bilo da nam od gasa zavisi proizvodnja električne energije! Zbog ova dva razloga, EPS ni u budućnosti ne sme da zasniva proizvodnju struje na korišćenju prirodnog gasa u iole značajnijoj meri.

Znači li to da Srbija treba da se odrekne korišćenja prirodnog gasa i u drugim sektorima?

Nikako. Da ne bude zabune, uopšte nisam protiv korišćenja prirodnog gasa u Srbiji. Naprotiv, treba da ga upotrebljavamo mnogo više nego do sada jer je to uslov našeg daljeg privrednog razvoja. Ali pri tome nikad ne smemo zaboraviti da mi nemamo dovoljno tog dragocenog energenta, da je snabdevanje prirodnim gasom geopolitički rizik i da je njegova cena tržišna kategorija na koju mi ne možemo da utičemo. U energetici Srbije, prirodni gas treba koristiti pre svega u toplanama za grejanje centralnih gradskih naselja. Takođe, treba ga masovno upotrebljavati u prigradskim naseljima za grejanje individualnih kuća i druge potrebe domaćinstava. Konačno u industrijskim pogonima u kojima je neophodna toplota tokom cele godine, ekonomski je opravdano graditi postrojenja za kombinovanu proizvodnju toplotne i električne energije na prirodni gas. Osim ekonomske opravdanosti sve bi to imalo i pozitivne ekološke efekte.

Zašto bi uvozni prirodni gas bio prihvatljiv u toplanama za proizvodnju toplotne, a nije u elektranama za proizvodnju struje.

Zato što se prirodni gas u svakoj toplani može zameniti tečnim energentima u vremenu između dve grejne sezone, a ako bude stani-pani čak i tokom grejne sezone. Rizik od problema u snabdevanju prirodnim gasom i cenovnih potresa mnogo je manji kada je reč o jednoj toplani, nego o elektrani. Osim toga, ako dođe do nestašice prirodnog gasa, domaćinstva će preći na grejanje nekim drugim energentima, biomasom, ugljem ili električnom energijom. Ali ako bi proizvodnja struje u EPS-u zavisila od prirodnog gasa, njegova nestašica bi značila potpuni kolaps svih privrednih aktivnosti u zemlji. I to kolaps koji se ne može rešiti za pet meseci, jer za izgradnju nove elektrane treba najmanje pet godina.

Dakle, prirodni gas u Srbiji?

Svakako. Ali u energetskom sektoru vrlo oprezno i vodeći računa da ga uvek u nekom razumnom roku možemo zameniti ukoliko ga ne bude bilo ili ako mu cena ode nebu pod oblake.