Asad u Mo­skvi na go­di­šnji­cu početka sirijskog rata

Si­rij­ski pred­sed­nik je na 12. go­di­šnji­cu pr­vih zah­te­va za de­mo­krat­ske re­for­me i oslo­ba­đa­nje po­li­tič­kih za­tvo­re­ni­ka, ko­je su ozna­či­le po­če­tak gra­đan­skog ra­ta, oti­šao u Mo­skvu da bi još jed­nom za­hva­lio pred­sed­ni­ku Ru­si­je, bez či­je voj­ne in­ter­ven­ci­je go­to­vo si­gur­no da­nas ne bi bio na vla­sti.

Vla­di­mir Pu­tin i Ba­šar el Asad ima­li su mno­štvo te­ma na agen­di, a jed­na od naj­va­žni­jih je po­di­za­nje na no­ge dr­ža­ve ra­zo­re­ne po­sle pu­nih 11 go­di­na još ne­do­vr­še­nog gra­đan­skog ra­ta, ko­ji je od­neo iz­me­đu 306.000 ži­vo­ta – po pro­ce­ni UN, ili čak 610.000 – ka­ko tvr­di Si­rij­ska op­ser­va­to­ri­ja za ljud­ska pra­va. Vi­še od 12 mi­li­o­na ra­se­lje­no je po ze­mlji i sve­tu.

Šta je do­bi­la Ru­si­ja ka­da se sep­tem­bra 2015. oda­zva­la Asa­do­vom po­zi­vu za voj­nu po­moć i pr­vi put još od so­vjet­ske in­va­zi­je Av­ga­ni­sta­na upu­ti­la tru­pe van svo­jih gra­ni­ca?

U skla­du s od­red­ba­ma Ugo­vo­ra o pri­ja­telj­stvu i sa­rad­nji iz 1980, ka­kve je SSSR imao s naj­bli­žim sa­ve­zni­ci­ma, spa­sen je re­žim u Da­ma­sku, ko­jem su u tom tre­nut­ku dži­ha­di­sti Islam­ske dr­ža­ve uze­li tre­ći­nu te­ri­to­ri­je, dok su dru­gu dr­ža­li po­bu­nje­ni­ci ko­je je u na­me­ri da Asa­da ski­nu s vla­sti po­dr­ža­vao či­tav Za­pad, Tur­ska i naj­ve­ći deo arap­skog sve­ta.

Mo­skva je ne­sum­nji­vo ima­la in­te­res da za­u­sta­vi na­let te­ro­ri­zma Islam­ske dr­ža­ve, ko­ji je pre­tio da se raz­li­je po Kav­ka­zu i Cen­tral­noj Azi­ji, a ope­ra­ci­ja je sim­bo­lič­no za­vr­še­na kad je Pu­tin de­cem­bra 2017. sa­op­štio da je ID po­be­đe­na na obe stra­ne re­ke Eufra­ta i po­se­tio ru­sku va­zdu­ho­plov­nu ba­zu Hme­i­mim.

Ru­si su se voj­no utvr­di­li na Bli­skom is­to­ku, a kon­tro­lom po­mor­ske ba­ze u si­rij­skoj lu­ci Tar­tus do­bi­li pr­vo i je­di­no upo­ri­šte u to­plim vo­da­ma Sre­do­ze­mlja i ostva­ri­li dav­na­šnju že­lju Kre­mlja. 

Tvr­di se da je na Pu­ti­na od­luč­no uti­cao iran­ski (ka­sni­je ubi­je­ni) ge­ne­ral Ka­sem So­lej­ma­ni, ali Mo­skvu ni­je tre­ba­lo mno­go ube­đi­va­ti, po­seb­no ne po­sle pa­da pri­ja­telj­skog re­ži­ma Mu­a­me­ra Ga­da­fi­ja u Li­bi­ji 2011. Pu­tin ni­je pri­kri­vao strah od „obo­je­nih re­vo­lu­ci­ja”, ko­je bi, uz po­moć Za­pa­da, mo­gle da do­đu i do Ru­si­je. Do­ga­đa­ji u Ukra­ji­ni i „Maj­dan-re­vo­lu­ci­ja” vo­di­li su ka in­ter­ven­ci­ji na Kri­mu i mo­ti­vi­sa­li Ru­si­ju da upu­ti tru­pe za Si­ri­ju.

Pri­su­stvo Islam­ske dr­ža­ve da­lo je pri­li­ku da se sve opi­še kao an­ti­te­ro­ri­stič­ka ope­ra­ci­ja. Ru­ska su­per­i­or­na voj­na moć okre­nu­la je tok ra­ta u ko­rist Asa­da. Pr­ve me­te su bi­li po­bu­nje­ni­ci, a ne dži­ha­di­sti. To je to­kom vre­me­na Asa­du ne sa­mo sa­ču­va­lo vlast, već su nje­go­vi pro­za­pad­ni ri­va­li mar­gi­na­li­zo­va­ni, što si­rij­skom pred­sed­ni­ku omo­gu­ća­va da se­bi obez­be­di me­sto le­gi­tim­nog pre­go­va­ra­ča u pre­go­vo­ri­ma o po­li­tič­koj bu­duć­no­sti ze­mlje, što mno­gi na Za­pa­du ospo­ra­va­ju, iako di­ja­lo­ga ne­ma na ho­ri­zon­tu.

In­ter­ven­ci­jom u Si­ri­ji otvo­ren je pro­ces po­vrat­ka Ru­si­je na Bli­ski is­tok. Ospo­re­na je mo­no­pol­ska po­zi­ci­ja SAD u re­gi­o­nu, ma­da Mo­skva zbog eko­nom­skih i po­li­tič­kih ogra­ni­če­nja ni­je us­pe­la da do­stig­ne ni­voe uti­ca­ja ka­kve ima­ju Ame­ri­kan­ci. Kremlj čak ne­ma ni pot­pu­nu kon­tro­lu u Da­ma­sku, gde je uti­caj Te­he­ra­na iz­u­zet­no jak.

To je omo­gu­ći­lo da se us­po­sta­vi oso­vi­na Mo­skva–Te­he­ran–An­ka­ra, ko­ja je is­klju­či­la Za­pad i kon­zer­va­tiv­ne re­ži­me Za­li­va. Ru­si­ja je, za­jed­no s Ira­nom i Tur­skom, ga­rant pri­mir­ja u Si­ri­ji. Asta­na pro­ces – se­ri­ja sa­sta­na­ka u glav­nom gra­du Ka­zah­sta­na, ko­ji se da­nas zo­ve Nur Sul­tan – tre­ba da od­re­di po­li­tič­ku bu­duć­nost Si­ri­je.

Iran je pr­vi pri­sko­čio u po­moć Asa­du, a od ta­da se pri­su­stvo ra­znih ši­it­skih mi­li­ci­ja po ze­mlji uve­ća­va i, uz Ru­se, pred­sta­vlja glav­nu za­šti­tu re­ži­mu u Da­ma­sku. Tur­ska je 2016. upu­ti­la tru­pe u Si­ri­ju uz obra­zlo­že­nje da že­li da blo­ki­ra ak­tiv­no­sti ne­pri­ja­telj­skih Kur­da u obla­sti­ma po ko­ji­ma i da­nas pa­tro­li­ra­ju ma­lo­broj­ne ame­rič­ke sna­ge.

Da­mask i An­ka­ra u kurd­skim gru­pa­ma pre­po­zna­ju „za­jed­nič­kog ne­pri­ja­te­lja” i Mo­skva po­sre­do­va­njem že­li da po­pra­vi nji­ho­ve od­no­se. U de­cem­bru je bi­la do­ma­ćin iz­ne­nad­nog su­sre­ta si­rij­skog i tur­skog mi­ni­stra od­bra­ne, a za­me­ni­ci še­fo­va di­plo­ma­ti­ja tri ze­mlje sre­li su se u Mo­skvi dok su raz­go­va­ra­li Pu­tin i Asad.

Mo­skva po­dr­ža­va Si­ri­ju u UN i isto­vre­me­no ra­di na br­žoj nor­ma­li­za­ci­ji od­no­sa Si­ri­je s arap­skim sve­tom po­sle su­spen­zi­je član­stva u Arap­skoj li­gi od­mah po iz­bi­ja­nju ra­ta.

Za­jed­nič­ke bor­be­ne ope­ra­ci­je ar­mi­ja dve ze­mlje, u ko­jim je od 2015. bi­lo an­ga­žo­va­no 63.000 ru­skih voj­ni­ka, da­nas su okon­ča­ne. Mo­skva je ve­ći­nu tru­pa po­vu­kla zbog ra­ta s Ukra­ji­nom i sa­mo je ma­nji broj ostao ka­ko bi na­sta­vio bor­be pro­tiv dži­ha­di­sta, ko­ji su, za­jed­no sa Asa­do­vim pro­tiv­ni­ci­ma, za­dr­ža­li kon­tro­lu nad se­ve­ro­za­pad­nom pro­vin­ci­jom Idlib.

Asad je me­đu ma­lo­broj­nim svet­skim li­de­ri­ma ko­ji otvo­re­no po­dr­ža­va­ju ru­sku agre­si­ju, a Si­ri­ja je me­đu pr­vi­ma pri­zna­la „ne­za­vi­snost” ukra­jin­skih obla­sti ko­je su ka­sni­je uklju­če­ne u sa­stav Ru­ske Fe­de­ra­ci­je. Izo­lo­va­noj Ru­si­ji sva­ka po­dr­ška zna­či.

In­ter­ven­ci­ja pro­tiv „te­ro­ri­sta” u Si­ri­ji ima­la je odo­bra­va­nje u Ru­si­ji, što se da­nas ko­ri­sti u Ukra­ji­ni, gde Kremlj rat pred sop­stve­nom jav­no­šću do­sta uspe­šno prav­da bor­bom pro­tiv „na­ci­sta”. Si­ri­ja je bi­la i pr­vi test-po­li­gon ru­skih pla­će­ni­ka iz gru­pe „Vag­ner”, ko­ji su da­nas an­ga­žo­va­ni na is­to­ku Ukra­ji­ne.

Pod­se­ća li ru­sko pro­du­že­no voj­no an­ga­žo­va­nje po Si­ri­ji na rat u Av­ga­ni­sta­nu, ko­ji je od­neo ži­vo­te vi­še od 15.000 so­vjet­skih voj­ni­ka? Od­go­vor se na­la­zi u Ukra­ji­ni.