Taksa na humanost

Niš – Poznata je ova zemlja kao gostoprimljiva. O srpskom narodu, ni to nije nešto novo, svuda i odavno se priča kao o jedinstvenom kada je reč o gostoljubivosti. Da pravila, međutim, uvek i svuda imaju izuzetak govori skoro neverovatna i apsurdna priča zabeležena ovih dana u Nišu.

Već mesec dana u Srbiji su, za sada samo u Nišu, stručnjaci za razminiranje, odnosno specijalci za otkrivanje kasetnih bombi, koje je u našu zemlju kao pomoć u veoma rizičnoj misiji poslala vlada Ruske Federacije. Četrdeset ruskih specijalaca i pirotehničara nedeljama i danima već pretražuju civilni deo niškog Aerodroma „Car Konstantin”.

Došli su Rusi da pomognu i rezultati njihovog se rada već vide: otkrili su, demontirali ili uništili sedam kasetnih bombi, četiri avio-rakete, desetak minobacačkih projektila, veliku količinu municije za protivtenkovske topove, detonatore za mine i bombe... Do juče su pregledali 67.000 metara kvadratnih prostora na niškom aerodromu. Do kraja godine, znači u naredna četiri meseca, koliko je na osnovu potpisanog Protokola o saradnji dveju zemalja predviđeno da ostanu u našoj zemlji, specijalci za bombe, rakete i mine treba da pretraže preko 700.000 metara kvadratnih zemljišta za koje se sumnja da nije očišćeno i na kojem je vrlo moguće da i dalje ima NATO projektila zaostalih nakon prestanka bombardovanja Srbije u proleće 1999. godine. I kada završe razminiranja verovatno ih isti posao čeka i u okolini Kraljeva, Sjenice...

Treba svakako reći da je vlada Ruske Federacije kao pomoć Srbiji za realizaciju ovog posla i angažovanje svojih stručnjaka i specijalaca izdvojila šest miliona dolara.

Toliko o Rusima. Ovaj prostor zaslužuje sada malo teksta i o nama. Petar Mihajlović, direktor Centra za razminiranje Srbije, juče nam je ispričao da se dogodilo nešto potpuno apsurdno: policija traži da ruski stručnjaci podnesu zahtev za boravak i plate taksu uz taj podnesak, kao i da plate vizu i viznu markicu. Sve to, kako je rečeno „Politici” juče u policiji, iznosi 650 dinara po osobi.

Eto šta se događa kada se na propise i zakon gleda „slepo”. Ljudi su došli da pomognu, takoreći su danonoćno na području gde definitivno ima mina, bombi i raketa, rade veoma rizičan i opasan posao, a mi im ukazujemo „široko” gostoprimstvo tako što smo im odredili namet: svih 40 specijalaca mora policiji da prijavi svoj privremeni boravak u Srbiji i to po osnovu zaposlenja i, naravno, da za to plate taksu!

Sada, što je takođe paradoksalno, preko Ministarstva unutrašnjih poslova i Ministarstva finansija mora da se dokazuje kako ljude dobre volje, koji su došli da nas razminiraju i omoguće nam bezbedan život, treba da oslobađamo plaćanja takse, jer potpisanim protokom o saradnji na rizičnom planu i poslu, to nije predviđeno.

A zakon koji je primenjen u određivanju ovog nameta na humanost i dobročinstvo, ovog apsurdnog troška, potiče još iz 1980. godine...