Više od 30 odsto površina u gradu pod zelenilom

Nemerljiv je značaj šuma koji one imaju na kvalitet vode, vazduha i zemljišta, naročito u velikim i urbanim sredinama, ali i na životnu sredinu i za ekonomiju. Zbog toga je pošumljavanje i ozelenjavanje posebno u gradovima jedan od prioriteta poslednjih godina.

Beograd ima više od 30 odsto zelenih površina, rekli su u Sekretarijatu za zaštitu životne sredine, a u njih se ubraja 16 odsto urbanih i takozvanih periurbanih šuma koje su izvan uže zone grada i predviđene za sport i rekreaciju, kao i 14,6 odsto zelenih površina. Cilj je, kako su juče rekli u sekretarijatu, da do 2030. godine 22 odsto površina bude pod ovim eko-sistemima.

Sekretarijat je izradio Strategiju pošumljavanja na osnovu koje je zasađeno više od 250.000 šumskih sadnica i deset tona semena (žira) na više od hiljadu hektara zemljišta. Šume su oplemenjene, a u gradskim drvoredima zasađeno je oko 5.000 sadnica.

– Od osnivanja sekretarijata neprestano traju aktivnosti na podizanju novih šumskih eko-sistema da bi se postigao bolji kvalitet životne sredine i povećale površine pod šumom. Pored ove, jedna od aktivnosti je edukacija svih starosnih grupa i struktura stanovništva o važnosti poštovanja prirode, njene raznolikosti, očuvanja biodiverziteta, imovine grada i svih građana. Da bi se postojeća šuma održala i razvijala na pravi način, potrebna joj je redovna stručna nega, ali i poštovanje pravila ponašanja u urbanoj šumi: ne ostavljam trag, ne palim vatru, koristim staze, ne uznemiravam životinje i učim o šumi. Zbog toga i pozivamo sugrađane da čuvaju prirodu i urbane šume našeg grada jer su one najbolja učionica na otvorenom za sve njihove posetioce – kažu u sekretarijatu i ističu da je njihov slogan „Posadi pravo stablo na pravo mesto”.

Juče je obeležen Dan šuma, a danas se obeležava Dan voda. Sekretarijat u skladu sa svojim nadležnostima radi i na izradi strategije upravljanja vodotocima drugog reda na teritoriji grada, kao strateškog dokumenta kojim se uređuje oblast održivog upravljanja.

– U našem gradu nalazi se blizu dve stotine vodotoka drugog reda. Strategija će biti osnov za određivanje i pripremu lokacija, kao i za izgradnju malih postrojenja za prečišćavanje, skladištenje i tretman voda. Neophodno je da se unapredi sistem za kontrolu zagađenja površinskih voda, ali i podizanje svesti o individualnoj odgovornosti svih građana o važnosti očuvanja kvaliteta voda – rekli su u Sekretarijatu za zaštitu životne sredine.

Pod brigom „Zelenila Beograd”

Među preduzećima koja brinu o šumama u gradu je i „Zelenilo Beograd”. U njegovoj nadležnosti su šume na Milićevom brdu, šume Banjički vis, Bencion Buli, Lisičji potok, Hajd park, Rajsova padina, Grafičar, Park šuma Jajinci, padina Medaković 3, Šumice, Kijevo Kneževac, šume na Petlovom brdu i Bežanijskoj kosi. „Zelenilo” gazduje i šumama koje spadaju pod zaštićena prirodna dobra – Bajfordova i Zvezdarska šuma, kao i deo šume Topčider.

Povećala se šumovitost Srbije

Povodom Međunarodnog dana šuma, juče su u Košutnjaku, u blizini Topčiderke na mestu koje je donedavno bilo zaparloženo posađene nove sadnice. Sadnju je organizovalo Javno preduzeće „Srbijašume”. U akciji su učestvovali predstavnici Ministarstva zaštite životne sredine, Ministarstva poljoprivrede i Šumarskog fakulteta.

Prema podacima iz Nacionalne inventure šuma Republike Srbije iz 2009. godine, šumovitost Srbije bila je 29,1 odsto. U međuvremenu su urađena nova istraživanja koja raduju i po kojima je šumovitost u Srbiji blizu 40 odsto.