Више од 30 одсто површина у граду под зеленилом

Немерљив је значај шума који оне имају на квалитет воде, ваздуха и земљишта, нарочито у великим и урбаним срединама, али и на животну средину и за економију. Због тога је пошумљавање и озелењавање посебно у градовима један од приоритета последњих година.

Београд има више од 30 одсто зелених површина, рекли су у Секретаријату за заштиту животне средине, а у њих се убраја 16 одсто урбаних и такозваних периурбаних шума које су изван уже зоне града и предвиђене за спорт и рекреацију, као и 14,6 одсто зелених површина. Циљ је, како су јуче рекли у секретаријату, да до 2030. године 22 одсто површина буде под овим еко-системима.

Секретаријат је израдио Стратегију пошумљавања на основу које је засађено више од 250.000 шумских садница и десет тона семена (жира) на више од хиљаду хектара земљишта. Шуме су оплемењене, а у градским дрворедима засађено је око 5.000 садница.

– Од оснивања секретаријата непрестано трају активности на подизању нових шумских еко-система да би се постигао бољи квалитет животне средине и повећале површине под шумом. Поред ове, једна од активности је едукација свих старосних група и структура становништва о важности поштовања природе, њене разноликости, очувања биодиверзитета, имовине града и свих грађана. Да би се постојећа шума одржала и развијала на прави начин, потребна јој је редовна стручна нега, али и поштовање правила понашања у урбаној шуми: не остављам траг, не палим ватру, користим стазе, не узнемиравам животиње и учим о шуми. Због тога и позивамо суграђане да чувају природу и урбане шуме нашег града јер су оне најбоља учионица на отвореном за све њихове посетиоце – кажу у секретаријату и истичу да је њихов слоган „Посади право стабло на право место”.

Јуче је обележен Дан шума, а данас се обележава Дан вода. Секретаријат у складу са својим надлежностима ради и на изради стратегије управљања водотоцима другог реда на територији града, као стратешког документа којим се уређује област одрживог управљања.

– У нашем граду налази се близу две стотине водотока другог реда. Стратегија ће бити основ за одређивање и припрему локација, као и за изградњу малих постројења за пречишћавање, складиштење и третман вода. Неопходно је да се унапреди систем за контролу загађења површинских вода, али и подизање свести о индивидуалној одговорности свих грађана о важности очувања квалитета вода – рекли су у Секретаријату за заштиту животне средине.

Под бригом „Зеленила Београд”

Међу предузећима која брину о шумама у граду је и „Зеленило Београд”. У његовој надлежности су шуме на Милићевом брду, шуме Бањички вис, Бенцион Були, Лисичји поток, Хајд парк, Рајсова падина, Графичар, Парк шума Јајинци, падина Медаковић 3, Шумице, Кијево Кнежевац, шуме на Петловом брду и Бежанијској коси. „Зеленило” газдује и шумама које спадају под заштићена природна добра – Бајфордова и Звездарска шума, као и део шуме Топчидер.

Повећала се шумовитост Србије

Поводом Међународног дана шума, јуче су у Кошутњаку, у близини Топчидерке на месту које је донедавно било запарложено посађене нове саднице. Садњу је организовало Јавно предузеће „Србијашуме”. У акцији су учествовали представници Министарства заштите животне средине, Министарства пољопривреде и Шумарског факултета.

Према подацима из Националне инвентуре шума Републике Србије из 2009. године, шумовитост Србије била је 29,1 одсто. У међувремену су урађена нова истраживања која радују и по којима је шумовитост у Србији близу 40 одсто.