Rodžer Voters u vremenu jednoumlja

U vremenu ratnog ludila koje nas primorava da hodamo po tankoj žici nuklearne katastrofe, jedan slavni čovek usuđuje se da kritikuje devijacije zapadnog sveta kojem i sam pripada. Reč je o Rodžeru Votersu, osnivaču i sivoj eminenciji grupe „Pink Flojd”, angažovanom pesniku koji je rok poeziji dodao distopijske vizije Orvela i Hakslija ne bi li na vreme upozorio civilizaciju na ono što joj se sprema. Poslušajte konceptualne albume „Životinje”, „Zid”, „Završni rez”, „Zabavljeni do smrti” pa ćete uvideti da je Votersova kritika Zapada, njegovog monetarizma, militarizma i medijskog porobljavanja ljudi zapravo hvale vredna doslednost intelektualca koji ne podleže bolesti konformizma. Nažalost, ta vrsta polako izumire. Preplavili su je „udobno utrnuli” stručnjaci koji se kreću linijom manjeg otpora. Međutim, da bi se ispravno razumeo (zlo)duh vremena sadašnjeg, potrebno je obratiti pažnju na tretman angažovanih intelektualaca koji se suprotstavljaju struji. Asanž trune u zatvoru i očekuje ga doživotna robija jer je građanima širom sveta obelodanio informacije koje se od njih kriju. Još je Norberto Bobio u „Budućnosti demokratije” opominjao da tajna i netransparentna vlast šteti demokratskom društvu. Asanžu je to očigledno poznato pa je u skladu sa demokratskim vrednostima, i hakerskim sposobnostima, učinio vidljivim depeše koje su političari tajili od građana. Snouden je s druge strane mogao da živi ušuškanim životom pripadnika više srednje klase i da ćuti o protivustavnom nadziranju ljudi ali je odabrao da svetu obelodani istinu. Sada živi životom izgnanika jer je stao u odbranu privatnosti i ljudskog dostojanstva, tih veoma bitnih, ako ne i ključnih, zapadnih vrednosti.

Asanž i Snouden su razobličili antidemokratsku i represivnu suštinu nekrokapitalizma koji ih je zauzvrat podvrgao mehanizmu isključivanja. Takav postupak priliči neostaljinizmu vremena sadašnjeg, sofisticiranom doduše ali koji ljude kontaminira ravnodušnošću prema sudbini disidenata koji mu se suprotstavljaju. „Pogledajte na ulicu i videćete ljude kako hodaju poput živih mrtvaca i ne vide da Asanža ubija naša vlada”, izjavio je Voters koji aktivno učestvuje u zahtevima za oslobađanje uhapšenog novinara. On je jedan od retkih poznatih glasova koji danas poziva na razum odbijajući da to čedo prosvetiteljstva poistoveti sa tehnološkim i tržišnim racionalizmom. „Intelektualac jeste, ili bi trebalo biti, kritička savest društva u svakom njegovom istorijskim razdoblju”, kaže Franc Nojman u „Inteligenciji u izgnanstvu”. Voters tvrdi da je Bajden ratni zločinac jer podstiče rat u Ukrajini i ne ohrabruje Zelenskog na pregovore. Takođe, podseća Amerikance da nisu ispoštovali obećanje dato Rusima da se NATO neće širiti na Istok. „Šta bi”, pita se Voters, „učinila Amerika da Kina odluči da postavi nuklearne rakete u Meksiku?”

I to jeste ključno pitanje koje razotkriva cinizam vašingtonske administracije. I ne samo vašingtonske. Makron izjavljuje da će se u Ukrajini ratovati do konačnog poraza Rusije. Takvim stavom više nalikuje fanatičnom zapovedniku američke vojske koji u završnoj sceni „Dr Srendžlava” zajaše nuklearnu bombu i sa oduševljenjem se obruši na SSSR, negoli razumnom političaru koji traga za kompromisnim rešenjem. Uostalom, zar se deca u okviru građanskog vaspitanja ne podučavaju, prema evropskim uputstvima dakako, da se konflikti ne rešavaju nasiljem već dijalogom? Evropske tehnobirokrate pokazuju da su loši đaci pa niti pozivaju na pregovore niti shvataju da poraz Rusije istovremeno znači i poraz zapadne civilizacije koju nedostojno predstavljaju. Naime, teško je poverovati da će Rusi propustiti priliku da upotrebe armagedonsko sredstvo u cilju sprečavanja eventualnog poraza. Voters podseća na žrtve koje su Rusi podneli u Drugom svetskom ratu oslobađajući Zapad od nacizma. „Optuživati Rusiju je smešno”, kaže slavni basista Flojda, „mada Amerikanci to dobro znaju da rade jer vladaju medijima”. Na albumu „Zabavljeni do smrti” (na omotu je majmun koji zuri u ogromno oko na televizijskom ekranu), Voters kritikuje učešće SAD u Zalivskom ratu, kao i moć medija koji ratna dešavanja preobražavaju u televizijsku zabavu u cilju smirivanja domaćeg stanovništva. Voters se ovakvim zapažanjima približio frankfurtovcima Adornu i Horkhajmeru koji su u „Dijalektici prosvetiteljstva” konstatovali da „zabavljati se znači biti saglasan…, zaboraviti patnju…, pobeći od zadnje pomisli na otpor...”

Ujka Sem je dobrodušni holivudski superheroj koji ratuje u dalekim zemljama kako bi odbranio planetu od zločestih negativaca. „Ko drukčije kaže blebeće i laže”, tako otprilike glasi infantilna mantra koju zapadni mediji upućuju svima koji sumnjaju u dobre namere vojnoindustrijskog kompleksa i njegovih evropskih partnera. Pre no što se na zahtev Rusije obratio Savetu bezbednosti UN, upozoravajući „braću i sestre” širom sveta da žrtvovanje ljudi zarad profita i svetske dominacije vodi u katastrofu, Voters se usudio da odstupi od zvanične mantre Vašingtona prema kojoj je Moskva isključivi krivac za rat u Ukrajini. To je bilo dovoljno da krenu otkazivanja koncerata i sve što ide uz mehanizam isključivanja – proglašavanje Votersa personom non grata u Poljskoj, ali i optužbe za antisemitizam. Ovo već postaje nekakav opskurni manirizam. Svakome ko se usudi da kritikuje njegovo globalističko zločinstvo lepi se etiketa desničara i antisemite. Voters je svojevremeno ispisao poruku „Bez kontrole misli” preko zida koji deli izraelsku od palestinske zajednice, i taj mu je protest protiv zidova koji dele narode doneo etiketu antisemite. Ipak, nesmetano je držao koncerte širom sveta. U tome je razlika između onog vremena i ovog današnjeg u kojem se pod firmom političke korektnosti sprovodi totalna kontrola misli i isključivanje neistomišljenika. Drugim rečima, ako pozitivno govorite o Rusiji ili kritikujete cinizam zapadne politike, očekujte probleme. Ovakvo represivno uskraćivanje slobode mišljenja i govora predstavlja ozbiljan simptom bolesti zapadnog društva koje se, predvođeno tehnobirokratskom klikom, svojski ustremilo na rušenje sopstvenih civilizacijskih temelja na kojima je toliko vremena opstajalo.

Sociolog