Роџер Вотерс у времену једноумља

У времену ратног лудила које нас приморава да ходамо по танкој жици нуклеарне катастрофе, један славни човек усуђује се да критикује девијације западног света којем и сам припада. Реч је о Роџеру Вотерсу, оснивачу и сивој еминенцији групе „Пинк Флојд”, ангажованом песнику који је рок поезији додао дистопијске визије Орвела и Хакслија не би ли на време упозорио цивилизацију на оно што јој се спрема. Послушајте концептуалне албуме „Животиње”, „Зид”, „Завршни рез”, „Забављени до смрти” па ћете увидети да је Вотерсова критика Запада, његовог монетаризма, милитаризма и медијског поробљавања људи заправо хвале вредна доследност интелектуалца који не подлеже болести конформизма. Нажалост, та врста полако изумире. Преплавили су је „удобно утрнули” стручњаци који се крећу линијом мањег отпора. Међутим, да би се исправно разумео (зло)дух времена садашњег, потребно је обратити пажњу на третман ангажованих интелектуалаца који се супротстављају струји. Асанж труне у затвору и очекује га доживотна робија јер је грађанима широм света обелоданио информације које се од њих крију. Још је Норберто Бобио у „Будућности демократије” опомињао да тајна и нетранспарентна власт штети демократском друштву. Асанжу је то очигледно познато па је у складу са демократским вредностима, и хакерским способностима, учинио видљивим депеше које су политичари тајили од грађана. Сноуден је с друге стране могао да живи ушушканим животом припадника више средње класе и да ћути о противуставном надзирању људи али је одабрао да свету обелодани истину. Сада живи животом изгнаника јер је стао у одбрану приватности и људског достојанства, тих веома битних, ако не и кључних, западних вредности.

Асанж и Сноуден су разобличили антидемократску и репресивну суштину некрокапитализма који их је заузврат подвргао механизму искључивања. Такав поступак приличи неостаљинизму времена садашњег, софистицираном додуше али који људе контаминира равнодушношћу према судбини дисидената који му се супротстављају. „Погледајте на улицу и видећете људе како ходају попут живих мртваца и не виде да Асанжа убија наша влада”, изјавио је Вотерс који активно учествује у захтевима за ослобађање ухапшеног новинара. Он је један од ретких познатих гласова који данас позива на разум одбијајући да то чедо просветитељства поистовети са технолошким и тржишним рационализмом. „Интелектуалац јесте, или би требало бити, критичка савест друштва у сваком његовом историјским раздобљу”, каже Франц Нојман у „Интелигенцији у изгнанству”. Вотерс тврди да је Бајден ратни злочинац јер подстиче рат у Украјини и не охрабрује Зеленског на преговоре. Такође, подсећа Американце да нису испоштовали обећање дато Русима да се НАТО неће ширити на Исток. „Шта би”, пита се Вотерс, „учинила Америка да Кина одлучи да постави нуклеарне ракете у Мексику?”

И то јесте кључно питање које разоткрива цинизам вашингтонске администрације. И не само вашингтонске. Макрон изјављује да ће се у Украјини ратовати до коначног пораза Русије. Таквим ставом више наликује фанатичном заповеднику америчке војске који у завршној сцени „Др Сренџлава” зајаше нуклеарну бомбу и са одушевљењем се обруши на СССР, неголи разумном политичару који трага за компромисним решењем. Уосталом, зар се деца у оквиру грађанског васпитања не подучавају, према европским упутствима дакако, да се конфликти не решавају насиљем већ дијалогом? Европске технобирократе показују да су лоши ђаци па нити позивају на преговоре нити схватају да пораз Русије истовремено значи и пораз западне цивилизације коју недостојно представљају. Наиме, тешко је поверовати да ће Руси пропустити прилику да употребе армагедонско средство у циљу спречавања евентуалног пораза. Вотерс подсећа на жртве које су Руси поднели у Другом светском рату ослобађајући Запад од нацизма. „Оптуживати Русију је смешно”, каже славни басиста Флојда, „мада Американци то добро знају да раде јер владају медијима”. На албуму „Забављени до смрти” (на омоту је мајмун који зури у огромно око на телевизијском екрану), Вотерс критикује учешће САД у Заливском рату, као и моћ медија који ратна дешавања преображавају у телевизијску забаву у циљу смиривања домаћег становништва. Вотерс се оваквим запажањима приближио франкфуртовцима Адорну и Хоркхајмеру који су у „Дијалектици просветитељства” констатовали да „забављати се значи бити сагласан…, заборавити патњу…, побећи од задње помисли на отпор...”

Ујка Сем је добродушни холивудски суперхерој који ратује у далеким земљама како би одбранио планету од злочестих негативаца. „Ко друкчије каже блебеће и лаже”, тако отприлике гласи инфантилна мантра коју западни медији упућују свима који сумњају у добре намере војноиндустријског комплекса и његових европских партнера. Пре но што се на захтев Русије обратио Савету безбедности УН, упозоравајући „браћу и сестре” широм света да жртвовање људи зарад профита и светске доминације води у катастрофу, Вотерс се усудио да одступи од званичне мантре Вашингтона према којој је Москва искључиви кривац за рат у Украјини. То је било довољно да крену отказивања концерата и све што иде уз механизам искључивања – проглашавање Вотерса персоном нон грата у Пољској, али и оптужбе за антисемитизам. Ово већ постаје некакав опскурни маниризам. Свакоме ко се усуди да критикује његово глобалистичко злочинство лепи се етикета десничара и антисемите. Вотерс је својевремено исписао поруку „Без контроле мисли” преко зида који дели израелску од палестинске заједнице, и тај му је протест против зидова који деле народе донео етикету антисемите. Ипак, несметано је држао концерте широм света. У томе је разлика између оног времена и овог данашњег у којем се под фирмом политичке коректности спроводи тотална контрола мисли и искључивање неистомишљеника. Другим речима, ако позитивно говорите о Русији или критикујете цинизам западне политике, очекујте проблеме. Овакво репресивно ускраћивање слободе мишљења и говора представља озбиљан симптом болести западног друштва које се, предвођено технобирократском кликом, својски устремило на рушење сопствених цивилизацијских темеља на којима је толико времена опстајало.

Социолог