Odakle je „procurio” virus i „rade li” maske

„Virus korona ne napada decu.” Netačno.

„Epidemija će utihnuti na leto.” Netačno.

„Ako nosite maske, nećete oboleti.” Možda je i ovo bilo netačno.

„Virus je potekao iz kineske laboratorije.” Tačno samo u slučaju tenzija između Amerike i Kine.

„Poreklo virusa je iz prirode.” Tačno kada nema sukoba na relaciji Istok–Zapad.

Najnovija studija za „Cochrane”, britansku neprofitnu organizaciju koja se smatra zlatnim standardom kada su u pitanju zdravstveni podaci, tri godine nakon otkrivanja virusa korona, pokrenula je pitanje da li smo uzalud nosili maske. Gotovo istovremeno sa ovom dilemom, a usled eskalacije tenzija između SAD i Kine, američko Ministarstvo energetike dalo je prednost teoriji prema kojoj je virus ipak procurio iz laboratorije u Vuhanu. Da li to znači da su sve vreme ipak bili u pravu oni skeptici koji su ismevani kao teoretičari zavera, rasisti i dežurni dezinformatori?

Prema nekim podacima, virus je ubio više od 20 miliona ljudi i okrenuo naopačke društveni, politički i ekonomski život na čitavoj planeti. Iako jedan od najznačajnijih događaja u poslednjih nekoliko decenija, nije ga pratila debata. Potiskivani su alternativni naučni i politički stavovi, javnosti je uskraćena za punu raspravu o efikasnosti maski, neželjenim efektima vakcine, poreklu kovida 19 i drugim važnim pitanjima. Da li je korona zaključala i demokratiju? I da li će se oprečni zaključci obiti o glavu društva kroz pad poverenja u medije i nauku?

– Epidemija kovida 19 dovela je zdravstvo u celom svetu pred do tada neviđene izazove. Sada smo svi svesni, i to više nije tajna, da se međunarodne zdravstvene organizacije, kao i mnoge druge multinacionalne zdravstvene institucije, nisu baš najbolje snašle u toj situaciji. Bilo je mnogo oprečnih i kontradiktornih saveta, pa i zahteva. To je ozbiljno poljuljalo poverenje u te institucije i biće potrebno dosta vremena da se poverenje vrati. Tako je i sa potrebom nošenja zaštitnih maski. Oprečne informacije su dovele do toga da se ljudi zapitaju o opravdanosti njihovog korišćenja. Ipak, potrebno je još relevantnih istraživanja da bi i tu imali jasan i nedvosmislen stav – kaže za „Politiku” ministarka zdravlja Danica Grujičić.

I pisci najnovije studije o efikasnosti nošenja maski oglasili su se kako bi objasnili da je tumačenje da maske „ne rade” – pogrešno. Štaviše, Majkl Braun, akademik koji radi u uređivačkom odboru organizacije „Cochrane” i koji je doneo konačnu odluku o recenziji, rekao je da se do takvog zaključka ne može ni doći i to zato što nije bilo dovoljno kvalitetnih, slučajnih ispitivanja.

Kao i pitanja o efikasnosti maski, tako ni pitanje o poreklu virusa korona nije bliže konačnom, naučnom odgovoru.

– Nije ključno pitanje to što američka vlada sada sigurno zna poreklo kovida 19. Sada je stopostotno jasno da oni to ne znaju i da nikada nisu znali. Pa ipak, tokom prve godine pandemije, ’big teh’ je zabranio bilo kome da dovodi u pitanje „zoonotsku teoriju”, podsetio je na „Tviteru” čuveni američki novinar i dobitnik Pulicerove nagrade Glen Grinvald da su kompanije „Alfabet”, „Amazon”, „Epl”, „Majkrosoft” i „Meta”, zabranjivale na svojim platformama bilo kakvu debatu ili preispitivanje zvaničnih politika.

U trenutku kada se SAD brinu da će Kina isporučiti Rusiji oružje za rat u Ukrajini, njihovo Ministarstvo energetike je odlučilo da revidira sopstvenu procenu. Ranije, svaki pomen teorije da je virus stigao iz kineske laboratorije odbacivan je kao nemoguć uz osudu da je rasistički i ksenofobičan. Dok u teoriji da je virus prešao na čoveka s prljave, primitivne pijace na kojoj ljudi kupuju slepe miševe kako bi ih jeli nisu videli istu boljku.

– Stav da je virus koji je izazvao kovid 19 veštački dizajniran – bio je i moj zaključak do koga sam došla na osnovu ozbiljnih analiza svetskih zdravstvenih naučnika. Međutim, optužbe iz SAD prema Kini ovde više imaju veze s geopolitičkim igrama nego što tu ima naučne istine. I tu će tek vreme pokazati ko je stvarni krivac, ako ga ima – ističe ministarka koja je i sama, zbog ovog stava, u jednom delu javnosti bila etiketirana kao teoretičarka zavere.

U Americi su nedavno otkriveni imejlovi koji pokazuju da je dr Entoni Fauči, bivši direktor Nacionalnog instituta za alergije i zarazne bolesti i zaštitno lice američke borbe s koronom, naručio rad kako bi opovrgao teoriju da je kovid 19 procurio iz laboratorije. A u Velikoj Britaniji na videlo je izašlo oko 100.000 poruka iz dubina „vocapa” i tako prikazala javnosti rivalstvo, ali i saveze među političarima koji su balansirali između brige o javnom zdravlju i ličnim ambicijama.

A kakve smo lekcije mi poneli iz ove krize javnog zdravlja i morala?

– Sve u svemu, epidemija kovida 19 nam je ukazala na mnoge činjenice i istine koje smo zaboravili, a jedna od njih je da je državno zdravstvo mnogo bolje pripremljeno za odgovor na ovakav izazov. Privatni zdravstveni sektor je potreban i koristan u redovnim i mirnodopskim uslovima, ali kada društvo upadne u vanredna stanja, pandemijske ili ratne izazove, ono postaje suviše krhko za odgovore koji su potrebni očuvanju zdravlja i opstanku naroda. Državno zdravstvo je mnogo otpornije u tim uslovima i daje bolje odgovore na izazove takvih vremena. Nažalost, vek pred nama i vreme u kome će se i naše zdravstvo naći mnogo više sluti na vanredne nego na redovne okolnosti. Zato nam je neophodno dalje jačanje državnog zdravstva, što i jeste vizija zdravstvenog sistema za koji se zalažem. To istovremeno znači i da zdravstvene usluge moraju da budu podjednako dostupne svim građanima Srbije – zaključuje ministarka zdravlja.

Mirković: Oprečni podaci urušavaju poverenje u medije

Posle krize izazvane koronom na staklenim nogama ne stoji samo nauka već i mediji. Prošle godine 15 odsto Amerikanaca je manje verovalo medijima nego lane, a u Nemačkoj poverenje u novinare izgubilo je deset procenata građana. Još gora je situacija u komšiluku – samo trećina Rumuna veruje svojim medijima, dok je u Mađarskoj i Grčkoj taj broj još manji – samo po 21 odsto.

Za Sašu Mirkovića, predsednika Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM), podaci koji dovode u pitanje neke od ključnih postavki u borbi protiv pandemije daju i odgovor zašto pada poverenja u medije na globalnom nivou.

– U Srbiji, u kojoj nemamo dijalog o bitnijim pitanjima i aktuelnim dilemama, nije realno očekivati debatu na temu o tome kakvu i koliku štetu je pandemija pričinila u pogledu slobode izražavanja i koje je negativne standarde uspostavile u pogledu sužavanje istih tokom vanrednog stanja. Loše je što je epidemija pokazala da retko ko ostaje imun na zloupotrebe koje sa sobom vuče izazov nekontrolisane moći u takvim specifičnim okolnostima. Nažalost, plašim se da nas jednom proživljeno drastično iskustvo nije naučilo da sledeći put reagujemo hladne glave, s manje emocija, a više razuma – kaže za naš list Mirković.