Tunis brine Evropu

Tunis je na putu povratka u diktaturu, a strateški partneri s druge strane Sredozemlja sve su zabrinutiji za budućnost zemlje koja je svojevremeno prva razbudila nade „arapskog proleća”. Tuniska demokratija nadživela je slične pokušaje po arapskom svetu koji su nestali u građanskim ratovima, džihadima ili vojnim udarima, pa je populistički kandidat Kais Sajed ubedljivo pobedio na predsedničkim izborima oktobra 2019.

Danas se Sajed identifikuje kao glavni vinovnik urušavanja demokratije, rasta autoritarnosti, političke i ekonomske nestabilnosti, ozbiljne polarizacije zemlje, ugroženih ljudskih prava i opšteg osiromašenja.

U ambiciji da stvori snažan predsednički sistem, za koji tvrdi da je neophodan da bi se Tunis izvukao iz godina korupcije i haosa, on je od jula 2021. počeo da ruši institucionalnu arhitekturu stvorenu na Ustavu iz 2014, raspustio Parlament i Vrhovni savet sudstva, promenio vladu i sebi obezbedio vladavinu dekretima.

Kritičari tvrde da je reč o „ustavnom udaru” koji je poništio mnoga dostignuća demokratije ostvarena posle svrgavanja diktatora Zin el Abidin Ben Alija u opštem ustanku 2011, koji je označio početak „arapskog proleća”.

U poslednjem izveštaju posmatračke grupe „Civikus monitor”, koja analizira društva i građanske slobode u 197 država, rejting Tunisa je od „ometane” pao na „potisnutu” demokratiju.

Tenzija između Sajeda i njegovih političkih protivnika raste. Prošlog leta je posle spornog referenduma prihvaćen novi Ustav. Predsednik od tada tvrdi da nema razlike u „konspiraciji” protiv bezbednosti društva i bezbednosti države i preti da neće biti tolerancije.

Poslednjih sedmica policija se obrušila na opozicione grupe koje Sajeda optužuju za državni udar. Hapse se političari, advokati, uticajni sindikalni lideri, novinari i ugledni biznismeni. Sudije koje bi mogle da ih oslobode odmah su okarakterisane kao „mogući saučesnici”.

Na udaru su i pripadnici umereno islamističkog pokreta Nahda, koji je duže od decenije imao većinu u parlamentu pre nego što je raspušten jula 2021. Lider pokreta Rašid Ganuši izvodi se pred sud pod optužbom koja ga povezuje s terorizmom.

Sajed uzvraća organizovanjem kontramitinga svojih pristalica, koje traže da se zemlja „pročisti” i protive se „napadu” stranaca na tuniski suverenitet, što je jasna referenca na Evropski parlament, koji je nedavno osudio predsednikov „autoritarni zaokret”.

EP je zbog nazadovanja demokratske tranzicije pozvao na suspenziju evropskih programa pomoći Tunisu, što je posredan odgovor na proterivanje predstavnice Evropske sindikalne konfederacije koja je bila optužena da je u februaru učestvovala u demonstracijama koje je organizovala sindikalna federacija Tunisa.

Rezoluciju su podržale sve političke snage Tunisa koje odbijaju da priznaju legitimitet novog parlamenta, formiranog nakon masovno bojkotovanih izbora krajem decembra 2022, kada je na glasačka mesta izašlo tek 11 procenata registrovanih birača. Uprkos kritikama da Sajed poništava prava i slobode političkih rivala i poziva na prekid pomoći EU, Evropljani, posebno Francuska i Italija, i dalje pokušavaju da sačuvaju saradnju i izbegnu stvaranje još jedne krize na Mediteranu.

Francuski predsednik Emanuel Makron pozvao je Sajeda da otvori nacionalni dijalog kako bi se pokrenule političke i ustavne reforme. Italija je prošle sedmice od Međunarodnog monetarnog fonda zatražila da deblokira zajam Tunisu od 1,9 milijardi dolara, koji je uslovljen reformama.

Poziv je motivisan strahom od dalje destabilizacije, koja bi izazvala novi migrantski talas prema Evropi. Rastući broj migranata koji brodovima i čamcima kreću ka Italiji polazi upravo iz Tunisa.

Sajed je, bez dokaza, prošlog meseca tvrdio da su „horde” migranata iz podsaharske Afrike deo zavere da se izmeni demografski profil Tunisa. Snagama reda naređeno je da proteraju sve one koji žive ilegalno, što je izazvalo žestoke kritike organizacija za ljudska prava koje su Sajeda optužile za rasizam. Afrička unija zatražila je izvinjenje, a Svetska banka odmah je zatvorila svoju kancelariju.

Rezolucija Evropskog parlamenta nesumnjivo znači pojačavanje pritiska na Sajeda, koji od Evrope zavisi politički i finansijski, ali intervencija spolja inspiriše ga da ponavlja da Tunis više nije pod kolonijalnom vladavinom, i u tom stavu dobija podršku dela javnosti.

Kakav će biti Sajedov konačni odgovor, niko sa sigurnošću ne zna. Nedavno je za novog ministra unutrašnjih poslova imenovao svog odanog saradnika, koji je odmah odbio da odobri protest opozicione koalicije Fronta spasa tvrdeći da su njeni lideri umešani u zaveru protiv državne bezbednosti. Možda je to deo odgovora.