Brižne majke

U močvarama i rekama Australije, Nove Gvineje i Indonezije živi Crocodylus porosus, najkrupniji pripadnik porodice krokodila, ujedno i najveći reptil na svetu. Mužjaci mogu dostići dužinu od oko šest i po metara, dok su ženke sitnije i najveći primerci nisu duži od tri metra.

Za razliku od većine svojih rođaka, ovaj krokodil dobro podnosi život i u slanoj vodi, pa se često može pronaći i u moru. Pošto je odličan plivač, ponekad otpliva i po nekoliko stotina kilometara od obale. Ovi „morski” krokodili nekada su živeli na mnogo većoj teritoriji, a poneki primerak i danas se može naći u priobalju Šri Lanke, Vijetnama, Filipina i Bornea.

Pripadnici pomenute vrste imaju četiri kratke noge na stranama trupa, snažan rep i moćne čeljusti sa oštrim zubima. Nozdrve, oči i uši nalaze im se na gornjoj strani glave, tako da mogu dugo da se kriju u vodi čekajući žrtvu. Kada mu se lovina približi, krokodil u trenu iskoči, zgrabi plen i povuče ga ispod površine. Nesrećne životinje najčešće stradaju čim lovac sklopi svoje snažne čeljusti, dok se ostale udave. Mladi krokodili hrane se sitnijim životinjama: insektima, vodozemcima, sitnom ribom i manjim reptilima, dok odrasli najčešće jedu zmije, krabe, kornjače i ptice, a napadaju i majmune, divlje svinje i domaću stoku. Od napada ovih krokodila svake godine nastrada i poneki čovek.

Kad ne love, krokodili se trude da održe telesnu temperaturu: izležavaju se na suncu kako bi se zagrejali, a kada im postane previše toplo, odgegaju se do vode i zarone da bi se rashladili.

Ovi proždrljivci pare se svake godine u kišnoj sezoni, koja traje od novembra do marta. I pored toga što im ne smeta boravak u morskoj vodi, pare se isključivo u rekama. Mužjak označava svoju teritoriju i ljubomorno je čuva od suparnika. Stariji mužjaci teraju mlađe iz močvara i reka ka moru, tako da mlade životinje najčešće lutaju obalom, tražeći novu teritoriju sa slatkom vodom. Ženke se prvi put pare posle desete godine, dok mužjaci polno sazrevaju tek pola decenije kasnije. Ženka obično snese od 40 do 60 jaja, zakopava ih u zemlju i ostaje u blizini kako bi ih sačuvala od grabljivaca. Mladi dolaze na svet posle tri meseca, mada period inkubacije može potrajati i duže, što zavisi od temperature tla. Od temperature u gnezdu zavisi i pol mladunaca: ako je temperatura oko 31,5 stepeni Celzijusa, na svet će doći mužjaci. Međutim, ako je u gnezdu bilo samo stepen hladnije ili toplije, iz jaja će se izleći ženke. Kad začuje piskutave glasiće svog potomstva, ženka će požuriti do gnezda, otkopati zemlju i u ustima preneti mladunce do vode. Dok ne nauče da plivaju i love, majka će se brinuti o njima.

Mladi krokodili su svetložuti, sa crnim prugama i pegama na telu i repu. Ova boja potrajaće nekoliko godina, postajući vremenom sve tamnija, iako se kod odraslih primeraka skoro ne može razaznati od debelog sloja blata, koje im prekriva telo.

D. D.