Kurti zastrašuje Srbe u strahu od Albanaca

Uoči nove runde razgovora između Beograda i Prištine u Briselu, 4. aprila, premijer privremenih institucija u Prištini Albin Kurti ponovo je pribegao radikalizovanju situacije u južnoj srpskoj pokrajini ne bi li obesmislio dijalog, ali i umirio uzavrele strasti na albanskoj političkoj sceni. Tako je predsedniku privremenog organa opštine Zvečan Ivanu Todosijeviću prekjuče stigao poziv da se u ponedeljak, 3. aprila, javi na izdržavanje zatvorske kazne zbog izjave o Račku, a da mu prethodno nije uručena zvanična presuda. Potom je istog dana na administrativnom prelazu Jarinje uhapšen bivši policajac Miljan Jovanović, koji se sa suprugom i dvoje maloletne dece vraćao iz Raške. On je juče tek nakon celonoćnog zadržavanja pušten na slobodu, a navodno je u pitanju bila greška. Nova zastrašivanja Srba mogle bi da se tumače i kao posledica Kurtijevog straha zbog poljuljanog rejtinga i toga što se opozicija žestoko protivi evropskom predlogu i formiranju ZSO, na čemu insistira Zapad.

Tako su demonstranti predvođeni Socijaldemokratskom partijom u subotu na protestu u Prištini bacali dimne bombe na zgradu vlade. Predsednik te stranke Dardan Molićaj podsetio je na to da je Kurti nekada svoje političke protivnike napadao upravo zbog Zajednice srpskih opština (ZSO). „Sada kada se odlučio za osnivanje Zajednice, on to naziva samoupravljanjem. U toj promeni naziva iz Zajednica u samoupravljanje, ono što će ostati jeste promena iz Kurti u Zajednica i to je sada Albin Zajednica”, rekao je Molićaj. Tokom protesta, zastave tzv. Kosova ispred vlade zamenjene su belim jer one, kako su naveli, simbolizuju predaju Kurtija.

Srđan Graovac iz Centra za društvenu stabilnost ocenjuje za „Politiku” da premijer privremenih institucija u Prištini nastoji da zadrži onaj deo biračkog tela koji ga inače podržava. „Pojačavanje antisrpskog narativa u medijima, snažnu antisrpsku retoriku, nacionalističku retoriku, povezanu sa hapšenjima Srba i napadima na njih Kurti obilato koristi ne bi li zadržao ekstremistički deo albanskog biračkog tela na KiM”, kaže naš sagovornik i dodaje da je Kurtijevo stanovište da nema drugog načina da u ovim okolnostima sačuva to biračko telo, osim pojačavanjem nacionalne retorike i progonom Srba.

Graovac navodi da se krug oko Kurtija polako zatvara i da je njegov manevarski prostor sve manji. Ono što njega najviše plaši, i to s razlogom, jeste činjenica da je došao na vlast kao protivnik dijaloga s Beogradom i ZSO i da je u pravom smislu te reči palio institucije u znak protesta protiv bilo kog postignutog sporazuma u Briselu. Podsetimo, bivši premijer Avdulah Hoti kritikovao je Kurtija i poručio da u dijalogu s Beogradom nema razgovora o međusobnom priznanju i rekao da se Ohridski sporazum svodi na hitno uspostavljanje ZSO.

A bivši predsednik Ustavnog suda Kosova Enver Hasani ocenio je da sporazum postignut u Ohridu, ali i Briselski, daju autonomiju srpskoj zajednici na Kosovu i da je Kurti pogrešno odigrao svoju ulogu, što će, kako smatra, imati dugoročne posledice. Iz opozicije se čuju brojne i različite kritike na račun Kurtijeve vlade. Poslanik Alijanse za budućnost Kosova Pal Lekaj podsetio je da u protekle dve godine, koliko je lider Samoopredeljenja na čelu vlade, Kosovo nije dobilo nijedno novo priznanje. Predsednik omladinskog foruma Demokratskog saveza Kosova Paris Guri ocenio je da je Kosovo ostvarilo rekord po broju mladih koji žele da odu u inostranstvo, zahvaljujući neispunjenim obećanjima aktuelne vlade.

„Ovim ponašanjem, prihvatanjem pregovora i ZSO, on je faktički dao municiju opoziciji koja ga upravo na tom pitanju neprekidno napada. To je ključno pitanje na kom se lomi Albin Kurti”, ukazuje Graovac. Kada ga opozicija napada da nije dovoljno patriota i da je odustao od nacionalnih interesa, njegovi potezi su suštinski logični i imaju više ciljeva. „Potez hapšenja Srba usmeren je prema unutrašnjoj albanskoj političkoj sceni da predstavi Kurtija kao patriotu, kao i da se izbori za glasove ekstremističkih Albanaca, ali je usmeren i na pokušaj da se Beograd natera da odustane od pregovaračkog procesa”, ističe Graovac.

Kada je reč o poslednjim potezima privremenih vlasti u Prištini, sagovornik „Politike” upozorava da će ovakvih koraka biti sve više. „On na taj način pokušava da vrši pritisak na srpsku stranu, na prvom mestu na predsednika Aleksandra Vučića, jer hapšenjem Srba pokušava da isprovocira reakciju Beograda da se odustane od ovog pregovaračkog procesa, jer Kurti nevoljno vodi ove pregovore”, ističe Graovac. Naš sagovornik ocenjuje i da je Kurti prihvatio formiranje ZSO, ali ne zna se da li će on to sprovesti u delo. Govoreći o žestokom protivljenju albanskih političara i javnosti formiranju ZSO, Graovac objašnjava da u Prištini postoji ekstremističko raspoloženje i stav da s Beogradom ni o čemu ne treba pregovarati, sem eventualno o tome kada će Srbija priznati nezavisnost Kosova.

Beriša: Samoopredeljenje u fazi slabljenja

Dan posle protesta u Prištini Albin Kurti otišao je u jednodnevnu radnu posetu Tirani. U fokusu razgovora s tamošnjim rukovodstvom bili su pregovori s Beogradom. Predsednik Matice Albanaca Srbije Demo Beriša kaže za „Politiku” da je Kurti posetio Tiranu kako bi dobio podršku premijera Albanije za onaj deo koji se odnosi na politiku koja se vodi van Kosova. „To je pokušaj da se približi Rami, jer ipak je Rama u principu priznati političar u svetu i ideja mu je bila da se njemu približi. To nije nikakvo iznenađenje bez obzira na unutrašnja politička pomeranja koja se događaju”, navodi Beriša.

Dodaje da je Kurtijeva partija u fazi slabljenja, jer su pojedini članovi napustili Samoopredeljenje. „To je dokaz da se oni ne slažu s tim što je on prevario svoje biračko telo i sada pokušava da opstane u životu”, kaže Beriša. Komentarišući optužbe iz redova opozicije na račun Kurtija zbog toga što je prihvatio da formira ZSO, ističe da osim aktivnosti Socijaldemokratske partije, sve ostalo služi za internu unutrašnju upotrebu zato što su Demokratski savez Kosova i Demokratska partija Kosova svojevremeno prihvatili formiranje ZSO prema sporazumu iz 2013. i 2015. godine.

Prištinski premijer traži pritisak na Beograd i „koriguje” Borelja

Premijer tzv. Kosova Albin Kurti kazao je da bi dodatni pritisak Zapada na Srbiju mogao da donese rezultate po pitanju priznavanja tzv. Kosova, preneo je portal „Reporteri”, a javio B92. „Smatram da je potrebno izvršiti veći pritisak na Beograd, jer je Beograd dokazao da najbolje razume taj jezik. Srbija nije demokratska država. Samo zajednički napor, uz dodatni pritisak i Brisela i Vašingtona, ali rekao bih posebno Berlina, Pariza i Rima, mogao bi doneti rezultate”, rekao je Kurti. Takođe, on je juče pokušao da relativizuje zahtev da se što hitnije formira ZSO, navodeći da se u Ohridskom dogovoru reč „hitno” pominje samo u rečenici koja se odnosi na nestala lica. Tako je prokomentarisao izjavu visokog predstavnika EU Đuzepa Borelja da „postoje hitne stvari koje se odmah moraju sprovesti, kao što je zajednica opština sa srpskom većinom”.