Курти застрашује Србе у страху од Албанаца

Уочи нове рунде разговора између Београда и Приштине у Бриселу, 4. априла, премијер привремених институција у Приштини Албин Курти поново је прибегао радикализовању ситуације у јужној српској покрајини не би ли обесмислио дијалог, али и умирио узавреле страсти на албанској политичкој сцени. Тако је председнику привременог органа општине Звечан Ивану Тодосијевићу прекјуче стигао позив да се у понедељак, 3. априла, јави на издржавање затворске казне због изјаве о Рачку, а да му претходно није уручена званична пресуда. Потом је истог дана на административном прелазу Јариње ухапшен бивши полицајац Миљан Јовановић, који се са супругом и двоје малолетне деце враћао из Рашке. Он је јуче тек након целоноћног задржавања пуштен на слободу, а наводно је у питању била грешка. Нова застрашивања Срба могле би да се тумаче и као последица Куртијевог страха због пољуљаног рејтинга и тога што се опозиција жестоко противи европском предлогу и формирању ЗСО, на чему инсистира Запад.

Тако су демонстранти предвођени Социјалдемократском партијом у суботу на протесту у Приштини бацали димне бомбе на зграду владе. Председник те странке Дардан Молићај подсетио је на то да је Курти некада своје политичке противнике нападао управо због Заједнице српских општина (ЗСО). „Сада када се одлучио за оснивање Заједнице, он то назива самоуправљањем. У тој промени назива из Заједница у самоуправљање, оно што ће остати јесте промена из Курти у Заједница и то је сада Албин Заједница”, рекао је Молићај. Током протеста, заставе тзв. Косова испред владе замењене су белим јер оне, како су навели, симболизују предају Куртија.

Срђан Граовац из Центра за друштвену стабилност оцењује за „Политику” да премијер привремених институција у Приштини настоји да задржи онај део бирачког тела који га иначе подржава. „Појачавање антисрпског наратива у медијима, снажну антисрпску реторику, националистичку реторику, повезану са хапшењима Срба и нападима на њих Курти обилато користи не би ли задржао екстремистички део албанског бирачког тела на КиМ”, каже наш саговорник и додаје да је Куртијево становиште да нема другог начина да у овим околностима сачува то бирачко тело, осим појачавањем националне реторике и прогоном Срба.

Граовац наводи да се круг око Куртија полако затвара и да је његов маневарски простор све мањи. Оно што њега највише плаши, и то с разлогом, јесте чињеница да је дошао на власт као противник дијалога с Београдом и ЗСО и да је у правом смислу те речи палио институције у знак протеста против било ког постигнутог споразума у Бриселу. Подсетимо, бивши премијер Авдулах Хоти критиковао је Куртија и поручио да у дијалогу с Београдом нема разговора о међусобном признању и рекао да се Охридски споразум своди на хитно успостављање ЗСО.

А бивши председник Уставног суда Косова Енвер Хасани оценио је да споразум постигнут у Охриду, али и Бриселски, дају аутономију српској заједници на Косову и да је Курти погрешно одиграо своју улогу, што ће, како сматра, имати дугорочне последице. Из опозиције се чују бројне и различите критике на рачун Куртијеве владе. Посланик Алијансе за будућност Косова Пал Лекај подсетио је да у протекле две године, колико је лидер Самоопредељења на челу владе, Косово није добило ниједно ново признање. Председник омладинског форума Демократског савеза Косова Парис Гури оценио је да је Косово остварило рекорд по броју младих који желе да оду у иностранство, захваљујући неиспуњеним обећањима актуелне владе.

„Овим понашањем, прихватањем преговора и ЗСО, он је фактички дао муницију опозицији која га управо на том питању непрекидно напада. То је кључно питање на ком се ломи Албин Курти”, указује Граовац. Када га опозиција напада да није довољно патриота и да је одустао од националних интереса, његови потези су суштински логични и имају више циљева. „Потез хапшења Срба усмерен је према унутрашњој албанској политичкој сцени да представи Куртија као патриоту, као и да се избори за гласове екстремистичких Албанаца, али је усмерен и на покушај да се Београд натера да одустане од преговарачког процеса”, истиче Граовац.

Када је реч о последњим потезима привремених власти у Приштини, саговорник „Политике” упозорава да ће оваквих корака бити све више. „Он на тај начин покушава да врши притисак на српску страну, на првом месту на председника Александра Вучића, јер хапшењем Срба покушава да испровоцира реакцију Београда да се одустане од овог преговарачког процеса, јер Курти невољно води ове преговоре”, истиче Граовац. Наш саговорник оцењује и да је Курти прихватио формирање ЗСО, али не зна се да ли ће он то спровести у дело. Говорећи о жестоком противљењу албанских политичара и јавности формирању ЗСО, Граовац објашњава да у Приштини постоји екстремистичко расположење и став да с Београдом ни о чему не треба преговарати, сем евентуално о томе када ће Србија признати независност Косова.

Бериша: Самоопредељење у фази слабљења

Дан после протеста у Приштини Албин Курти отишао је у једнодневну радну посету Тирани. У фокусу разговора с тамошњим руководством били су преговори с Београдом. Председник Матице Албанаца Србије Демо Бериша каже за „Политику” да је Курти посетио Тирану како би добио подршку премијера Албаније за онај део који се односи на политику која се води ван Косова. „То је покушај да се приближи Рами, јер ипак је Рама у принципу признати политичар у свету и идеја му је била да се њему приближи. То није никакво изненађење без обзира на унутрашња политичка померања која се догађају”, наводи Бериша.

Додаје да је Куртијева партија у фази слабљења, јер су поједини чланови напустили Самоопредељење. „То је доказ да се они не слажу с тим што је он преварио своје бирачко тело и сада покушава да опстане у животу”, каже Бериша. Коментаришући оптужбе из редова опозиције на рачун Куртија због тога што је прихватио да формира ЗСО, истиче да осим активности Социјалдемократске партије, све остало служи за интерну унутрашњу употребу зато што су Демократски савез Косова и Демократска партија Косова својевремено прихватили формирање ЗСО према споразуму из 2013. и 2015. године.

Приштински премијер тражи притисак на Београд и „коригује” Бореља

Премијер тзв. Косова Албин Курти казао је да би додатни притисак Запада на Србију могао да донесе резултате по питању признавања тзв. Косова, пренео је портал „Репортери”, а јавио Б92. „Сматрам да је потребно извршити већи притисак на Београд, јер је Београд доказао да најбоље разуме тај језик. Србија није демократска држава. Само заједнички напор, уз додатни притисак и Брисела и Вашингтона, али рекао бих посебно Берлина, Париза и Рима, могао би донети резултате”, рекао је Курти. Такође, он је јуче покушао да релативизује захтев да се што хитније формира ЗСО, наводећи да се у Охридском договору реч „хитно” помиње само у реченици која се односи на нестала лица. Тако је прокоментарисао изјаву високог представника ЕУ Ђузепа Бореља да „постоје хитне ствари које се одмах морају спровести, као што је заједница општина са српском већином”.