Termoelektrane i zaštita okoline

Na dan TENT-a, 7. marta, u rubrici Među nama objavljen je dopis u kojem autor pišući o zaštiti okoline od deponija pepela pominje rashladnu vodu, zagrevanje vode i transport pepela i šljake. Poznato je da je u proizvodnji električne energije voda neizbežni medijum kao napojna (demi) i rashladna voda (čiji se deo koristi za transport pepela i šljake).

Kad je reč o rashladnoj vodi, tačno je da se voda koja se uzima iz Save prethodno mehanički (grubo i fino) tretira, a zatim se po obavljenom poslu rashlade u raznim postrojenjima blokova TENT A i B vraća u Savu, a da nema nikakav uticaj na čistoću same reke.

Rashladna voda uzima se iz Save pumpama velikog protoka. Na TENT-u ukupna količina rashladne vode koja se uzima iz Save je 54 kubna metra u sekundi (194.400 kubnih metara na sat) sa TENT A i 36 kubnih metara u sekundi (129.500 kubnih metara na sat) sa TENT B. To na godišnjem nivou za TENT A i B iznosi 2,5 milijardi kubnih metara godišnje, a ne 3,5 milijardi, kako je navedeno u pomenutom dopisu. Savska voda koja ulazi u TENT ima temperaturu od jedan stepen zimi do 23 stepena leti, a vraća se u Savu s temperaturom višom za tri do sedam stepeni. Zbog toga ova voda ne može da se koristi za grejanje. Pored toga, ni kvalitet ove vode nije dobar da bi se koristila kao grejni fluid.

Kad je reč o vodi za grejanje, zato postoji postrojenje koje savsku vodu prerađuje u napojnu vodu (HPV – hemijska priprema vode), tj. demineralizovanu – demi vodu. Na primer, za grejanje Obrenovca kao grejni fluid i u primaru i u sekundaru korišćena je demi voda. Poznato je da je demi voda vrlo agresivna. Godine 2007. urađen je i izveden projekat da se koristi savska voda koja se tretira tako što se iz Save filtrira kroz peščane filtere i kroz filtere s aktivnim ugljem, a zatim hemijski sa HIDRO-X sistemom. Tako dobijena voda mnogo je korisnija kao grejni fluid od demi vode, a jeftinija je 3,8 puta. Za godinu dana na nivou Obrenovca ušteda je iznosila 850.000 evra.

U navedenom dopisu objavljenom u rubrici Među nama pomenuti su i sistemi za prečišćavanje otpadnih voda. TENT je u realizaciju ovog problema krenuo 2014. godine. Na TENT-u A sve je završeno i pušteno u rad 2016. godine, u „Kolubari A” u toku je probni rad, a na TENT-u B trebalo bi da bude završeno do kraja ove godine. Ovi sistemi tretiraju sledeće otpadne vode: zauljene, zaugljene, iz kišnih kolektora, iz postrojenja HPV, pumpnog postrojenja mazuta, od buldožera...

Kad je reč o transportu i deponiji pepela, TENT A i B godišnje spale 24 milijarde tona uglja, a od toga ostanu 2,4 miliona tona pepela godišnje, a ne pet miliona tona, kako navodi autor. Dalje, kada se 2,4 miliona tona pepela doda 15 kubnih metara vode po toni (a ne 12 kubnih metara – odnos pepela i vode je 1:15) dobijamo broj od 36 miliona kubnih metara godišnje, a ne 56 miliona, kako tvrdi autor članka. Voda od transporta pepela pravi jezero u deponiji i kroz prelivne šahte u obodne kanale dospeva u pumpne stanice, odakle se pumpama vraća na deponiju preko sistema za prskanje, koji štiti okolinu od prašine.

Zoran Golubović, dipl. maš. inž.,
Toma Pavlović, dipl. elek. teh.,
veterani TENT-a