Термоелектране и заштита околине

На дан ТЕНТ-а, 7. марта, у рубрици Међу нама објављен је допис у којем аутор пишући о заштити околине од депонија пепела помиње расхладну воду, зaгревање воде и транспорт пепела и шљаке. Познато је да је у производњи електричне енергије вода неизбежни медијум као напојна (деми) и расхладна вода (чији се део користи за транспорт пепела и шљаке).

Кад је реч о расхладној води, тачно је да се вода која се узима из Саве претходно механички (грубо и фино) третира, а затим се по обављеном послу расхладе у разним постројењима блокова ТЕНТ А и Б враћа у Саву, а да нема никакав утицај на чистоћу саме реке.

Расхладна вода узима се из Саве пумпама великог протока. На ТЕНТ-у укупна количина расхладне воде која се узима из Саве је 54 кубна метра у секунди (194.400 кубних метара на сат) са ТЕНТ А и 36 кубних метара у секунди (129.500 кубних метара на сат) са ТЕНТ Б. То на годишњем нивоу за ТЕНТ А и Б износи 2,5 милијарди кубних метара годишње, а не 3,5 милијарди, како је наведено у поменутом допису. Савска вода која улази у ТЕНТ има температуру од један степен зими до 23 степена лети, а враћа се у Саву с температуром вишом за три до седам степени. Због тога ова вода не може да се користи за грејање. Поред тога, ни квалитет ове воде није добар да би се користила као грејни флуид.

Кад је реч о води за грејање, зато постоји постројење које савску воду прерађује у напојну воду (ХПВ – хемијска припрема воде), тј. деминерализовану – деми воду. На пример, за грејање Обреновца као грејни флуид и у примару и у секундару коришћена је деми вода. Познато је да је деми вода врло агресивна. Године 2007. урађен је и изведен пројекат да се користи савска вода која се третира тако што се из Саве филтрира кроз пешчане филтере и кроз филтере с активним угљем, а затим хемијски са ХИДРО-X системом. Тако добијена вода много је кориснија као грејни флуид од деми воде, а јефтинија је 3,8 пута. За годину дана на нивоу Обреновца уштеда је износила 850.000 евра.

У наведеном допису објављеном у рубрици Међу нама поменути су и системи за пречишћавање отпадних вода. ТЕНТ је у реализацију овог проблема кренуо 2014. године. На ТЕНТ-у А све је завршено и пуштено у рад 2016. године, у „Колубари А” у току је пробни рад, а на ТЕНТ-у Б требало би да буде завршено до краја ове године. Ови системи третирају следеће отпадне воде: зауљене, заугљене, из кишних колектора, из постројења ХПВ, пумпног постројења мазута, од булдожера...

Кад је реч о транспорту и депонији пепела, ТЕНТ А и Б годишње спале 24 милијарде тона угља, а од тога остану 2,4 милиона тона пепела годишње, а не пет милиона тона, како наводи аутор. Даље, када се 2,4 милиона тона пепела дода 15 кубних метара воде по тони (а не 12 кубних метара – однос пепела и воде је 1:15) добијамо број од 36 милиона кубних метара годишње, а не 56 милиона, како тврди аутор чланка. Вода од транспорта пепела прави језеро у депонији и кроз преливне шахте у ободне канале доспева у пумпне станице, одакле се пумпама враћа на депонију преко система за прскање, који штити околину од прашине.

Зоран Голубовић, дипл. маш. инж.,
Тома Павловић, дипл. елек. тех.,
ветерани ТЕНТ-а