Beseže vakcina sprečava pojavu težih oblika tuberkuloze

Aktivna imunizacija protiv tuberkuloze sprovodi se beseže vakcinom kod dece u prvoj godini života sa ciljem da se spreče određeni teži klinički oblici ove bolesti. Deca se vakcinišu prilikom otpuštanja iz porodilišta. Ova vakcina se prima u gornji deo nadlaktice leve ruke. Vakcina je prvi put upotrebljena 18. jula 1921. godine u Parizu i data je novorođenčetu čija je majka umrla od tuberkuloze. Smatra se da je ova vakcina jedna od onih koje su spasile čovečanstvo.

Dr Ivana Begović Lazarević (Foto: lična arhiva)

Primarijus dr Ivana Begović Lazarević, epidemiolog Gradskog zavoda za javno zdravlje u Beogradu, ističe da je ovde reč o „živoj” vakcini, koja je napravljena od oslabljenih bacila „Mycobacterium tuberculosis”, koja je kod nas u upotrebi od početka 20. veka. Vakcinu proizvodi Institut „Torlak”.

– Ova vakcina u našoj zemlji spada u obavezne, pa imamo više od 90 odsto vakcinisane dece. Najveći broj obolelih i umrlih od tuberkuloze na globalnom nivou je u zemljama u razvoju. S druge strane, u pojedinim zemljama (razvijene zapadnoevropske zemlje) vakcina protiv ove bolesti nije obavezna, jer se bolest ne javlja sa visokom učestalošću. Ranije se gledala veličina ožiljka na ruci posle imunizacije, na osnovu kog se procenjivalo da li se vakcina „primila” ili nije, zbog čega je kod neke dece ponavljana. Sada se to više ne radi jer u skladu sa novim saznanjima dimenzije ožiljka nisu pokazatelji imuniteta, tako da se daje samo jedna doza. Prema podacima, kod više od polovine jednokratno imunizovanih imunitet traje i nakon 50, 60 godina. Vakcina sprečava pojavu težih oblika tuberkuloze. Ali, treba znati da ne sprečava mogućnost infekcije i pojave plućne tuberkuloze. Radi se na tome da se proizvede još savršenija vakcina, koja će štititi i od plućne tuberkuloze – naglašava dr Begović Lazarević.

Oko 90 odsto onih koji se inficiraju bacilom tuberkuloze uopšte ne razviju kliničku sliku bolesti, odnosno ne obole, pojašnjava naša sagovornica. Simptomi oboljenja su veoma podmukli, pa se kasno postavi dijagnoza kod mnogih obolelih. Najčešće se javljaju gubitak apetita i telesne težine, noćno znojenje, lako povišena temperatura, suv kašalj, malaksalost…

– Budući da je ovde reč o nespecifičnim simptomima bolesti, ljudi se i ne jave na vreme lekaru. Terapija se uzima određeni vremenski period, ali dve do četiri nedelje nakon efektivne terapije osobe se više ne smatraju zaraznim za okruženje. Bolest se uglavnom javlja kod veoma mladih osoba ili kod starijih ljudi, koji imaju dodatne zdravstvene probleme poput dijabetesa, ili su neuhranjeni, ili imaju pad imuniteta. Oni su podložniji tome da, ako se inficiraju bacilom tuberkuloze, ispolje kliničku sliku bolesti. Poslednjih godina su otkriveni i multirezistentni prouzrokovači, bacili tuberkuloze, gde je ograničena mogućnost lečenja. Oni se teško leče. Zato je tuberkuloza poprimila veći javnozdravstveni problem. Ako se pacijent ne leči, on je zarazan za svoje okruženje. Kada se otkrije zarazna osoba, svi u njegovom okruženju treba da dobiju preventivnu terapiju. Iako smo u 21. veku, u svetu ima dosta smrtnih slučajeva zbog ovog zaraznog oboljenja – dodaje naša sagovornica.

Do pandemije kovida 19, tuberkuloza je bila vodeći uzrok smrti od pojedinačnog infektivnog agensa globalno. Smanjenje prijavljenog broja obolelih od tuberkuloze u 2020. i 2021. ukazuje da je broj osoba sa nedijagnostikovanom i nelečenom bolešću porastao, što je prvo rezultiralo povećanim brojem smrtnih slučajeva od tuberkuloze i većim prenosom infekcije u zajednici, a zatim, uz izvesno vreme kašnjenja, povećanim brojem ljudi koji će razviti bolest. Procenjuje se da je 10,6 miliona ljudi u svetu obolelo od ove bolesti 2021, što je povećanje od 4,5 odsto u odnosu na 2020. godinu. U Srbiji u 2022. godini registrovano je 24 dece obolele od tuberkuloze uzrasta do 18 godina, kao i četiri obolela od multirezistentne tuberkuloze.

Bez lečenja, stopa smrtnosti tuberkuloze je visoka (oko 50 odsto). Pravovremenim otkrivanjem i korišćenjem trenutno preporučenih i raspoloživih režima lečenja, oko 85 odsto ljudi se može izlečiti.

Kada osoba sa nelečenom zaraznom tuberkulozom pluća kašlje, kija, smeje se ili govori, ona izbacuje u vazduh bacile zajedno sa kapljicama pljuvačke. Kada iz kapljica ispari tečnost ostaju veoma male čestice, koje lebde u vazduhu ili padnu na dno i do prenošenja infekcije dolazi kada druga osoba udahne zarazne kapljice sa bacilima tuberkuloze.

Ako čovek ima dobru otpornost organizma, infekcija se najčešće ne razvije do manifestne bolesti. Svega 10 odsto inficiranih će se kasnije u toku života razboleti od tuberkuloze, a najčešći razlog je pad otpornosti organizma izazvan stresom, neurednim životom, neuhranjenošću, lošim uslovima života, alkoholizmom, nekom dugotrajnom bolešću, HIV infekcijom...