Zašto se lečimo „na svoju ruku”

Zbog čega mnogi naši sugrađani umesto lekova koriste pomoćna lekovita sredstva, kucaju na vrata travara umesto doktora i apotekara, leče se na svoju ruku i uz pomoć „saveta” komšinice sa prvog sprata, a za pomoć se pre obraćaju kostolomcu nego ortopedu i lajfkouču nego psihologu? Ovo su samo neka od pitanja na koje projekat pokušava da odgovori projekat „Reason4Health” čiji je nosilac Filozofski fakultet u Beogradu i koji proučava psihološke korene dve grupe tzv. upitnih zdravstvenih praksi – nepridržavanje zvaničnih medicinskih preporuka, kao što su vakcinacija i korišćenje neproverenih tretmana iz oblasti tradicionalne, komplementarne i alternativne medicine, na primer iz oblasti travarstva, kiropraktike ili refleksologije.

Istraživanje koje je u urađeno u okviru ovog projekta na prigodnom uzorku od 583 ispitanika i predstavljeno na upravo završenoj naučnoj konferenciji „Empirijska istraživanja u psihologiji” pokazalo je da svaka druga osoba u našoj zemlji samoinicijativno uzima antibiotike, a 44 odsto naših sugrađana pije anksiolitike „na svoju ruku”. Čak 80 odsto osoba nije otišlo kod lekara zbog stanja koja inače zahtevaju medicinski pregled, već je čekalo da simptomi prođu sami od sebe, a trećina osoba prestala je da pije antibiotik pre isteka terapije.

„Ova studija takođe je pokazala da je oko dve trećine ispitanika u zdravstvene svrhe koristilo biljne čajeve i napitke, kreme i masti, kao i vitamine i suplemente – bez preporuke lekara, kao i da proizvode alternativne medicine preventivno koristi 62 odsto ispitanika. Trećina njih tradicionalnu i komplementarnu medicinu primenjuje zajedno sa zvaničnom terapijom, a šest odsto ispitanika – umesto zvanične terapije. Podaci takođe govore da je četvrtina ispitanika koristila homeopatiju, a trećina išla kod kiropraktičara (kostolomca), kao i da je čak 99 odsto ispitanika barem jednom koristilo neku od alternativnih medicinskih praksi. Zanimljivo je, međutim, da je samo dva odsto ispitanika odbilo obaveznu vakcinaciju svoje dece”, istakla je dr Iris Žeželj, rukovoditeljka projekta i vanredna profesorka na Odeljenju za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu.

Tragajući za odgovorom na pitanje koje se osobe slabije pridržavaju zdravstvenih preporuka, autori ovog istraživanja došli su do zaključka da su u pitanju one koje imaju više negativnih i manje pozitivnih iskustava sa zdravstvenim sistemom, odnosno manje poverenja u zdravstveni sistem i medicinske radnike, kao i one koje manje vole da odluke o svom zdravlju prepuste svom lekaru. Tu se nalaze i osobe koje svoje zdravlje procenjuju kao lošije ili boluju od hroničnih bolesti, ali i one sklonije sujeverju i verovanjima u teorije zavere. Ponašanja koja se mogu podvesti pod nepridržavanje zvaničnih preporuka obuhvataju samolečenje, menjanje propisane terapije bez ili uprkos medicinskim savetima i izbegavanje obraćanja lekaru.  

„Ovo istraživanje takođe je pokazalo da alternativne metode lečenja više koriste one osobe koje imaju izraženija magijska uverenja o zdravlju (na primer, veruju da se u organizmu gomilaju štetni toksini i da ga zato treba „očistiti”), kao i osobe sklonije sujeverju i verovanju u teorije zavere (koje se, primera radi, ogleda u uverenju da svetom upravlja mala grupa moćnika koja donosi odluke u tajnosti). Religioznije, konzervativnije, kao i osobe koje preferiraju prirodne u odnosu na sintetičke lekove čak i onda kada među njima nema objektivne razlike, takođe daju prednost alternativnoj medicini, a rodna statistika svedoči da žene češće koriste usluge komplementarne medicine od muškaraca”, navela je dr Iris Žeželj.

Ovo istraživanje pokazalo je da je nepridržavanje zvaničnih medicinskih preporuka najviše povezano sa nepovoljnim iskustvima i nepoverenjem u zdravstveni sistem. S druge strane, iracionalna i magijska uverenja o zdravlju u najvećoj meri predstavljaju objašnjenje zašto ljudi koriste prakse tradicionalne, komplementarne i alternativne medicine. Za osobe koje više koriste alternativne metode lečenja veća je verovatnoća da nisu primili nijednu dozu vakcine protiv koronavirusa.