Зашто се лечимо „на своју руку”

Због чега многи наши суграђани уместо лекова користе помоћна лековита средства, куцају на врата травара уместо доктора и апотекара, лече се на своју руку и уз помоћ „савета” комшинице са првог спрата, а за помоћ се пре обраћају костоломцу него ортопеду и лајфкоучу него психологу? Ово су само нека од питања на које пројекат покушава да одговори пројекат „Reason4Health” чији је носилац Филозофски факултет у Београду и који проучава психолошке корене две групе тзв. упитних здравствених пракси – непридржавање званичних медицинских препорука, као што су вакцинација и коришћење непроверених третмана из области традиционалне, комплементарне и алтернативне медицине, на пример из области траварства, киропрактике или рефлексологије.

Истраживање које је у урађено у оквиру овог пројекта на пригодном узорку од 583 испитаника и представљено на управо завршеној научној конференцији „Емпиријска истраживања у психологији” показало је да свака друга особа у нашој земљи самоиницијативно узима антибиотике, а 44 одсто наших суграђана пије анксиолитике „на своју руку”. Чак 80 одсто особа није отишло код лекара због стања која иначе захтевају медицински преглед, већ је чекало да симптоми прођу сами од себе, а трећина особа престала је да пије антибиотик пре истека терапије.

„Ова студија такође је показала да је око две трећине испитаника у здравствене сврхе користило биљне чајеве и напитке, креме и масти, као и витамине и суплементе – без препоруке лекара, као и да производе алтернативне медицине превентивно користи 62 одсто испитаника. Трећина њих традиционалну и комплементарну медицину примењује заједно са званичном терапијом, а шест одсто испитаника – уместо званичне терапије. Подаци такође говоре да је четвртина испитаника користила хомеопатију, а трећина ишла код киропрактичара (костоломца), као и да је чак 99 одсто испитаника барем једном користило неку од алтернативних медицинских пракси. Занимљиво је, међутим, да је само два одсто испитаника одбило обавезну вакцинацију своје деце”, истакла је др Ирис Жежељ, руководитељка пројекта и ванредна професорка на Одељењу за психологију Филозофског факултета у Београду.

Трагајући за одговором на питање које се особе слабије придржавају здравствених препорука, аутори овог истраживања дошли су до закључка да су у питању оне које имају више негативних и мање позитивних искустава са здравственим системом, односно мање поверења у здравствени систем и медицинске раднике, као и оне које мање воле да одлуке о свом здрављу препусте свом лекару. Ту се налазе и особе које своје здравље процењују као лошије или болују од хроничних болести, али и оне склоније сујеверју и веровањима у теорије завере. Понашања која се могу подвести под непридржавање званичних препорука обухватају самолечење, мењање прописане терапије без или упркос медицинским саветима и избегавање обраћања лекару.  

„Ово истраживање такође је показало да алтернативне методе лечења више користе оне особе које имају израженија магијска уверења о здрављу (на пример, верују да се у организму гомилају штетни токсини и да га зато треба „очистити”), као и особе склоније сујеверју и веровању у теорије завере (које се, примера ради, огледа у уверењу да светом управља мала група моћника која доноси одлуке у тајности). Религиозније, конзервативније, као и особе које преферирају природне у односу на синтетичке лекове чак и онда када међу њима нема објективне разлике, такође дају предност алтернативној медицини, а родна статистика сведочи да жене чешће користе услуге комплементарне медицине од мушкараца”, навела је др Ирис Жежељ.

Ово истраживање показало је да је непридржавање званичних медицинских препорука највише повезано са неповољним искуствима и неповерењем у здравствени систем. С друге стране, ирационална и магијска уверења о здрављу у највећој мери представљају објашњење зашто људи користе праксе традиционалне, комплементарне и алтернативне медицине. За особе које више користе алтернативне методе лечења већа је вероватноћа да нису примили ниједну дозу вакцине против коронавируса.