Identifikovano preko 6.700 oglasa za nelegalnu prodaju dijetetskih suplemenata

Na internet tržištu dijetetskih suplemenata u Srbiji identifikovane su 92 stranice sa više od 6.700 oglasa preko kojih se prodaju dodaci ishrani koji nisu registrovani u bazi podataka Ministarstva zdravlja.

Na skupu „Problem nelegalnog prometa dijetetskih suplemenata”, organozovanom u Privrednoj komori Srbije (PKS) predstavljena je analiza nelegalnog internet tržišta dijetetskih suplemenata.

Kako je rečeno na skupu, u Srbiji dozvolu za promet dijetetskih suplemenata ima više od 9.500 proizvoda, od kojih je 29 odsto proizvedeno u Srbiji.

„Problem nelegalnog prometa dijetetskih suplemenata zahteva posebnu pažnju i stalnu edukaciju opšte javnosti jer kupovinom dijetetskih suplemenata koji nisu upisani u bazu podataka Ministarstva zdravlja korisnici rizikuju da kupe nebezbedne i nekontrolisane proizvode kojim mogu da ugroze svoje zdravlje”, rekla je sekretarka Udruženja za farmaciju i medicinsku delatnost Privredne komore Srbije (PKS) Mirjana Vučićević.

Zbog široke upotrebe dijetetskih suplemenata, podseća ona, često se dešava da ne dolazi do neophodne konsultacije sa lekarom, a dešava se, kako kaže, da se bez znanja o mogućim neželjenim interakcijama pristupi konzumiranju.

„Da bi dodatak ishrani mogao biti u prometu neophodno je da je upisan u bazu podataka Ministarstva zdravlja”, kaže Vučićević.

U PKS-u navode da je u apotekama u toku 2022. godine prodato 47 miliona pakovanja dijetetskih suplemenata, što je, ističu, rast od 33 odsto u odnosu na 2019. godinu.

„Podaci pokazuju da je u apotekama tokom prošle godine prodato dijetetskih suplemenata u vrednosti od 290 miliona evra. Oni se iz Srbije najviše izvoze u zemlje regiona, čak 90 odsto, dok su najčešće zemlje iz kojih se uvoze Nemačka, Italija, Poljska, SAD i Velika Britanija”, navode u PKS-a.

Načelnik Jedinice za unapređenje ishrane Gradskog zavoda za javno Zdravlje Beograd Vesna Pantić - Palibrk govorila je o bezbednosti dijetetskog proizvoda.

„Suplementi koji, iako po obliku i načinu primene i podacima na deklareaciji podsećaju na lekove, oni to nisu. Oni ne smeju da imaju terapijske doze nijednog sastojka. Dodaci ishrani su vrlo različiti po sastavu i nameni, tako da nije jednostavno definisati šta znači bezbednost za takvu grupu proizvoda”, rekla je Palibrk.

Kako navodi, preko podataka na deklaraciji proizvođač želi da obezbedi svoje korisnike, i na žalost, neretko su ti podaci zbunjujući i obmanjujući.

„Različiti podaci o količinama koji se navode na pakovanjima nemaju uporište u onome što se nalazi u proizvodu”, istakla je Palibrk.

Ona je navela primer obmane proizvodom na tržištu sa nazivom „celerova so”, kome se pripisuju „čarobna svojstva u lečenju raznih tegoba”, i podvukla da su sastojci tog proizvoda samo stuženi celer i jodirana so.

Na skupu su govorili o zdravstvenom aspektu ove teme predstavnici Ministarstva zdravlja sektora za inspekcijske poslove, predstavnici farmaceutskog fakulteta, kao i predstavnik Gradskog zavoda za javno zdravlje.

O nelejalnoj konkurenciji govorili su predstavnici Ministarstva trgovine, pripadnici MUP-a iz sektora za borbu protiv privrednog kriminala, kao i predstavnici Uprave carina, prenosi Tanjug.