Идентификовано преко 6.700 огласа за нелегалну продају дијететских суплемената

На интернет тржишту дијететских суплемената у Србији идентификоване су 92 странице са више од 6.700 огласа преко којих се продају додаци исхрани који нису регистровани у бази података Министарства здравља.

На скупу „Проблем нелегалног промета дијететских суплемената”, органозованом у Привредној комори Србије (ПКС) представљена је анализа нелегалног интернет тржишта дијететских суплемената.

Како је речено на скупу, у Србији дозволу за промет дијететских суплемената има више од 9.500 производа, од којих је 29 одсто произведено у Србији.

„Проблем нелегалног промета дијететских суплемената захтева посебну пажњу и сталну едукацију опште јавности јер куповином дијететских суплемената који нису уписани у базу података Министарства здравља корисници ризикују да купе небезбедне и неконтролисане производе којим могу да угрозе своје здравље”, рекла је секретарка Удружења за фармацију и медицинску делатност Привредне коморе Србије (ПКС) Мирјана Вучићевић.

Због широке употребе дијететских суплемената, подсећа она, често се дешава да не долази до неопходне консултације са лекаром, а дешава се, како каже, да се без знања о могућим нежељеним интеракцијама приступи конзумирању.

„Да би додатак исхрани могао бити у промету неопходно је да је уписан у базу података Министарства здравља”, каже Вучићевић.

У ПКС-у наводе да је у апотекама у току 2022. године продато 47 милиона паковања дијететских суплемената, што је, истичу, раст од 33 одсто у односу на 2019. годину.

„Подаци показују да је у апотекама током прошле године продато дијететских суплемената у вредности од 290 милиона евра. Они се из Србије највише извозе у земље региона, чак 90 одсто, док су најчешће земље из којих се увозе Немачка, Италија, Пољска, САД и Велика Британија”, наводе у ПКС-а.

Начелник Јединице за унапређење исхране Градског завода за јавно Здравље Београд Весна Пантић - Палибрк говорила је о безбедности дијететског производа.

„Суплементи који, иако по облику и начину примене и подацима на деклареацији подсећају на лекове, они то нису. Они не смеју да имају терапијске дозе ниједног састојка. Додаци исхрани су врло различити по саставу и намени, тако да није једноставно дефинисати шта значи безбедност за такву групу производа”, рекла је Палибрк.

Како наводи, преко података на декларацији произвођач жели да обезбеди своје кориснике, и на жалост, неретко су ти подаци збуњујући и обмањујући.

„Различити подаци о количинама који се наводе на паковањима немају упориште у ономе што се налази у производу”, истакла је Палибрк.

Она је навела пример обмане производом на тржишту са називом „целерова со”, коме се приписују „чаробна својства у лечењу разних тегоба”, и подвукла да су састојци тог производа само стужени целер и јодирана со.

На скупу су говорили о здравственом аспекту ове теме представници Министарства здравља сектора за инспекцијске послове, представници фармацеутског факултета, као и представник Градског завода за јавно здравље.

О нелејалној конкуренцији говорили су представници Министарства трговине, припадници МУП-а из сектора за борбу против привредног криминала, као и представници Управе царина, преноси Танјуг.