Demonstranti na Akropolju

Specijalno za „Politiku”
Atina, 4. septembra – Na Akropolju nove demonstracije. Policija ih je energično sprečila jer su zakonom zabranjene bilo kakve manifestacije na području arheoloških antičkih nalazišta. Ali, sa približavanjem roka za otvaranja Novog muzeja Akropolja, početkom iduće godine, sve su češći i glasniji protesti protivnika ideje da se bilo koji spomenik antičke kulture sa Akropolja premešta u muzej.

Međutim, tome nema leka budući da je muzej praktično završen, a većina originala već preseljena u posebne uslove novog muzejskog zdanja. Protesti su u ovom trenutku dobrodošli samo zato da bi se još jednom skrenula pažnja međunarodne javnosti da ono što je sa Akropolja pokradeno i smešteno u svetskim muzejima, naročito Britanskom muzeju – još nije vraćeno u postojbinu.

Sa svog „ istorijskog mesta” je od 2007. kada je ova velika i komplikovana operacija preseljenja započela, u Novi muzej je prebačeno preko 300 eksponata. Još je preostalo da se sa Partenona skinu preostali reljefi koji će biti restaurirani i zatim pod specijalnom zaštitom smešteni u muzej.

Naime, spomenici antičke kulture na Akropolju su do sada više puta bili manje ili više uništavani... Na početku srednjeg veka, Partenon je pretvoren u crkvu i hrišćani su, prema zapisima arheologa i istoričara, praktično uništili sve ploče sa reljefom na njegovom severnom delu jer su na njima bili jezički zapisi... Južni deo hrama je ozbiljno oštećen u 17. veku kada je eksplodiralo skladište baruta, tada smešteno u Partenonu... U 20. veku, gradski smog je prouzrokovao znatnu štetu na karijatidama, mermernim stubovima sa obličjem devojaka. Upravo to je bio razlog da se, po mišljenu stručnjaka, sve što je vredno na Akropolju skloni i u posebnim muzejskim uslovima sačuva od propadanja.

Demonstranti, inače sledbenici drevo-grčke religije, smatraju da je selidba delova Akropolja u muzej povreda svetih pravila što, kako smatraju, može izazvati gnev bogova. Ali, bogovi su ostali nemi na činjenicu da već vekovima ono što je sa svetilišta pokradeno niko ne želi da vrati Grčkoj i njenom narodu, konačno, tamo gde pripada. Gradeći ovaj velelepni muzej, koji staje oko 200 miliona evra, Atina je očekivala da će to biti presudan motiv da London vrati delove Partenona koje je u 19. veku, nezakonitim putem, varvarski sa Akropolja odneo lord Elgin. Međutim, i pored svih pregovora i obećanja Britanski muzej, u kome se eksponati sada nalaze, jasno je poručio da im tako nešto ne pada na pamet. Tako će u Novom muzeju sve ono što je odneto sa Akropolja biti predstavljeno u formi kopija. Grad očekuje da će se otvaranjem vrata muzeja utrostručiti broj posetilaca i premašiti 3,5 miliona poseta.

To neće smanjiti nezadovoljstvo lokalnog stanovništva koje smatra da ovo zdanje od stakla predstavlja ruglo i da se nikako ne uklapa u gradsku četvrt koja je nikla podno zidina Akropolja. Plan muzeja je svojevremeno izazvao žestoke diskusije i ostavio otvoreno pitanje ko je u pravu. Ali, svi su se složili da je Novi muzej mogao da se zida samo na tom mestu. Drugo je pitanje koliko su u pravu protivnici komercijalizacije koji smatraju da će Akropolj sada biti nešto drugo, ne spomenik kulture... Naročito ako se na samom vrhu dozvoli otvaranje kafića za umorne turiste.

Atinjani smatraju da je Novi muzej prevelik i premoderan, a njegov autor, arhitekta francusko-švajcarskog porekla, Bernard Cumi poručuje da Akropolj ne može biti suviše veliki.

„Naročito kada se ima u vidu da je sve od stakla, da se providi i da, konačno, ne živimo u antičko doba već u 21 veku”, kaže poznati arhitekta i autor velelepne koncertne dvorane u francuskom gradu Limožu, Plavog rezidencijalnog tornja u Njujorku, Valeron-Konstantin kompleksa u Ženevi. „Koristio sam neuobičajene forme i zamislio zdanje koje će biti odraz vremena u kome živimo, ali u isto vreme i pokazatelj koliko su antički Grci bili napredni i mudri kada su uspeli da podignu nešto ovako lepo... Imao sam u glavi sve dimenzije, mislio sam i o Pitagori i njegovim teoremama. Muzej nisam doživeo statički i zato sam ga tako i projektovao. Kada kroz njega šetate, oseća se nekakva dinamika... Neobične staklene pregrade, rampe, kao pokretne sekvence na filmu.”