Zašto Srbija mora da bude kriva za sve

Srpski narod je uvek bio veran istini, obrazu i slobodi i to mu je bila zvezda vodilja u svemu. Uvek je bio na pobedničkoj strani, jer uvek dođe istina do izražaja, ali kroz velike žrtve. Tako je i danasSrpski narod je uvek kriv zato što smo se kao hrišćani tako i osećali. Kroz vekove smo se za to borili i izborili. Ovako je za „Politiku” akademik Matija Bećković na sebi svojstven način prokomentarisao zašto je velikim silama, ali i susednim narodima, srpski narod uvek i za sve kriv. Čak i onda kada srpskog naroda u tim zemljama nema, ali ima „malignog” uticaja.

O ovoj temi je i pre nekoliko dana u više navrata govorio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je, bez vidljivog razloga, trn u oku političkim, ali i intelektualnim elitama u Zagrebu, Sarajevu i Podgorici, kao i „beogradskoj čaršiji”. Povod za upiranje prsta u Beograd bili su poslednji predsednički izbori u Crnoj Gori, gde je Vučić optužen da se meša u izborni proces, iako je jedini lider u regionu koji ni reč nije rekao o tim izborima. Predsednik Vučić kaže da mu smeta i da je veoma opasno to što se Srbija uvek optužuje da se meša u tuđe unutrašnje odnose, čak i kada to ne čini i kada ćuti, i da se uvek pravi balans tako što se Srbija optužuje da je nešto kriva.

„To je jedna mantra, a oni rade dve stvari. Prva stvar je ta da Srbija uvek mora da bude kriva, kao da smo otprilike pred Prvi svetski rat i oni su namerili da Srbiju okrive za sve. Kad god Srbija ima politiku ozbiljnosti, odgovornosti i politiku u kojoj ne mogu Srbiju da gaze i u kojoj nije slabija i apsolutna u svemu. Da li im se sviđa da ponavljaju stvari koje je radio Benjamin Kalaj, uvek je ista mantra da su Srbi krivi. A drugi razlog veoma važan jeste način da nateramo nove vlasti u Crnoj Gori da oni nikada ne smeju da pomisle da imaju dobre odnose sa Srbijom, jer ćemo im mi uvek govoriti da su sluge Vučića, Srbije i Kremlja, to više nije suptilni, nego otvoreni pritisak pojedinih zapadnih službi, medija i političara. To su njihovi trikovi”, kaže Vučić, za TV Pink.

Istoričar Dejan Ristić navodi da je očito i da se već čitav niz godina, ako ne i decenija, konstruiše jedan pseudoistorijski narativ koji, kada je naš region u pitanju, isključivo targetira Srbiju i srpski narod kao krivca apsolutno za sve i svašta. Za „Politiku” kaže da se taj narativ konstruiše od političkih elita i političkih centara na Zapadu i jednom delu našeg regiona, pre svega zapadnim krajevima bivše Jugoslavije.

„Oni time pokušavaju da naruše, ometu i ponište onaj autentični istorijski narativ koji govori o stradanju srpskog naroda u Drugom svetskom ratu, o genocidu koji je počinjen nad Srbima i pobedama koje je srpski narod izvojevao i u Prvom i u Drugom svetskom ratu nad protivnicima kao deo savezničke koalicije. Jedan slobodarski i nepokoran narod, koji ne vodi osvajačke ratove, prikazan je u potpuno obrnutom svetlu. Kao potpuna kontrateža onome šta je istorijsko i činjenično, to se sada prikazuje potpuno izvitopereno. I ti narativi se konstruišu još iz kasnih osamdesetih godina prošlog veka”, ističe Dejan Ristić. Navodi da svi zajedno treba da uložimo puno napora i energije, i kao građani i kao pripadnici srpskog naroda i države, da taj narativ koji je beskrajno opasan ne samo po nas već i po mir i stabilnost u regionu.

„To je paraistorijski narativ i potrebno je da ga polako uklanjamo i demontiramo i afirmišemo ono što jesu istorijske činjenice. Da ukažemo na to da Srbija jeste ne samo središnja država Balkana već i garant mira i stabilnosti prosperiteta balkanskog poluostrva, a ne remetilački faktor, kako to pojedini uticajni centri moći pokušavaju da konstruišu i u svojoj javnosti i u svojim političkim ciljevima i strategijama. Tako da je pred nama nastavak te borbe, i u nju treba da se uključimo svi, naoružani znanjem i jedinstveni oko očuvanja nacionalnih državnih interesa i prioriteta”, naglašava v. d. Direktora Muzeja žrtava genocida.

Iz nekih zapadnih krugova poslednjih godina u opticaju je tvrdnja da je Srbija na pogrešnoj strani istorije, a da je srpski narod, čak i kada mu se oduzimaju elementarna ljudska prava, remetilački faktor. U diplomatskim krugovima u Briselu može se čuti da u toj crnobeloj slici o Srbima prednjače oni političari koji su svoju karijeru izgradili na antisrpskim narativima koja se temeljila i na porazu Srbije u medijskom ratu devedesetih godina. Zahvaljujući vođenju izbalansirane politike prema susedima, Vučić je uspeo prilično da promeni razmišljanja kod nekih zapadnih političara i da počne da skida stigmu s našeg naroda i želje nekih atlantističkih krugova da Srbija ostane žrtvovana zemlja balkanske koride.

Karijerni diplomata Zoran Milivojević kaže da Srbija ima jednu „genetsku falinku” zato što se uvek drži svog interesa i želi da uvek bude nezavisna i da promoviše uvek ono što je istina, a s druge strane podrazumeva slobodu. Za „Politiku” kaže da se uvek time rukovodila, ali da su naš region i istorijske okolnosti uvek bile drugačije. Dodaje da su uvek veliki diktirali i pokušavali da promovišu svoje interese u koje se, najčešće, Srbija nije uklapala svojom željom za slobodom i da uvek bude svoja na svome.

„To je ključna stvar, biti svoj na svome. Štitila je uvek svoje ime i svoj obraz. Srpski narod je uvek bio veran istini, obrazu i slobodi i to mu je bila zvezda vodilja u svemu. Tako je prišao i svetskim ratovima i bio je najveća žrtva i u svetskim ratovima i u svim globalnim raskolima i svetskim suprotstavljanjima na ovom prostoru gde živimo. Na kraju, uvek je bio na pobedničkoj strani, jer uvek dođe istina do izražaja, ali kroz velike žrtve. Tako je i danas. Mi smo svoj na svome i kao uvek kroz istoriju, gleda svoj interes, istinu i čast”, kaže Zoran Milivojević.

Navodi da su glavne srpske determinante u svom postupanju i ponašanju uvek nepromenjive i danas. To su politička nezavisnost i vojna neutralnost. Samo ta dva pojma dovoljno govore i to bode oči i jednoj i drugoj strani. „I danas želimo da budemo svoj na svome. Srbija želi svoj evropski put i da brani sve ono što je njeno, a to su Kosovo i Metohija, bez rezerve i izuzetka. To je nešto što se ne uklapa u interese i zbog toga je Srbija prokazana i proganjana. Svaki globalni sukob, nadmetanje velikih, a Balkan je takav prostor uvek dovodi Srbiju u istu situaciju, da mora da se brani. Kada se pogleda kroz istoriju, Srbija nikada nije bila agresivna. Uvek se branila na temelju istine i svog imena i prezimena i svoje zemlje i u toj odbrani, u pokušaju da se slomi i prikloni, nije postojala druga formula nego da se osuđuje za nepostojeće i da se napada za neučinjeno i da pokuša da se slomi na onome što je istina ili za šta se zalažu”, ističe Milivojević.

Podseća na ultimatum pred Prvi svetski rat, Drugi svetski rat, 1999. godine opet bombardovanje koje nije bilo ničim izazvano, protiv svih normi i standarda. „Svi koji su je napadali i bombardovali činili su mimo međunarodnog prava i zakona. Nije slučajno da je Srbija u prošlom veku najviše bombardovana, čak i bez rata”, zaključuje Zoran Milivojević.

Da je iskusni diplomata u pravu, svedoče i reči nemačkog političara i istoričara Vinfrida Volfa, koji je 2019. godine u intervjuu za „Politiku” konstatovao da se „Srbija širom Evrope predstavlja kao uzrok evropskih nedaća u poslednjih 100 godina, sve sa ciljem da se rehabilituju velike sile za grehe iz prošlosti”. „Trebalo bi ukazati na knjigu ’Mesečari’ Kristofera Klarka, u kojoj je Srbija proglašena vinovnikom Velikog rata. Pokušao je čak da na primeru bombardovanja SRJ dokaže da srpska ratobornost još ugrožava evropski mir”, ukazuje Volf.

Antisrpska pomama

Koliko su pojedine zemlje političkog Zapada otišle daleko u antisrpskoj pomami, najbolji primer je ono što se dogodilo u doskora neutralnoj Švedskoj 2012. godine, gde je radio-voditelj stokholmskog Radija 1, Gert Filking, suspendovan jer je uživo u svojoj emisiji Srbe nazvao svinjama psihopatama i retardima. U njegovu odbranu stali su istaknuti novinari, organizacije i političari koji podržavaju ovaj govor mržnje i čak su tražili da se Radio 1 izvini Gertu zbog suspenzije! Poznati radio i televizijski voditelj i novinar Robert Ašberg, inače glavni i odgovorni urednik lista „Ekspo”, u kolumni naslovljenoj „Smešno preterane reakcije” poistovetio je Srbiju s nacističkom Nemačkom i narugao se protestu ambasadora Srbije u Stokholmu Dušana Crnogorčevića.