Duhovni protivotrov za društvene otrove

U Salonu Muzeja grada Beograda tokom aprila imaćemo lepu priliku da se bliže upoznamo sa delima iz najnovije produkcije jednog od umetnika čiji su talenat i vrednost još odranije prepoznati i kroz nagradu za crtež Fondacije Vladimir Veličković (2009). Večeras u 19 sati biće u pomenutom prostoru otvorena izložba Nemanje Mate Đorđevića pod nazivom „Metamorfoze”, a inače reč je o još jednom u nizu događaja kojima Muzej grada Beograda ove godine obeležava 120 godina od osnivanja.

Predrag Đidić, kustos ovog muzeja, u tekstu koji prati izložbu (traje do 26. aprila) predstavlja nam svoje viđenje kompleksnog sveta koji emanira iz Đorđevićevih radova i na kojima taj svet egzistira neukroćen pravilima.

„Protkana kompleksnom simbiozom različitih promišljanja o čoveku, njegovoj sudbini, otuđenosti, nemoći, njegovim degenerativnim transformacijama i egzistencijalnim pitanjima života i smrti, umetnička poetika Nemanje Mate Đorđevića, na sebi osoben način, predstavlja svojevrstan ’duhovni protivotrov za društvene otrove, estetičku alternativu modernom nihilizmu’. Kao reakcija na različite anomalije prisutne u čovekovom neposrednom životnom okruženju, ikonografija njegovih dela formira se, kako to sam umetnik ističe, u vidu lične flore i faune koja evoluira i menja se pod određenim pritiscima”, piše Đidić. Kompozicionu strukturu, kako kustos primećuje, ovaj umetnik gradi poput mreže uzajamnih odnosa različitih simbola, stvarajući radove ispunjene gotovo apokaliptičnim vizijama, uz vezu sa onostranim i nepoznatim i uz često zastupljen prikaz oka u različitim kontekstima, a naklonost prema književnosti i filozofskim promišljanjima iskazana je i kroz dela posvećena Emilu M. Sioranu i Serenu Kjerkegoru. Na našu opasku da su vremenski gledano radovi koje ćemo videti stvarani tokom pandemije i na potonje pitanje kakav su uticaj ti spoljni događaji imali na njegov rad, ako su uopšte imali, Nemanja Mate Đorđević za naš list odgovorio je ovako:

– Čuvena je ona priča kako se ukroti ukrotitelj. Moj rad, koji je tektonski tačno naslućivao, tada se prosto utopio u istoriju kao takvu. Zaista se potvrdilo da je svet papir. Svet je doista sačinjen od papira. Iz tog razloga pre ili kasnije završi u dobrim knjigama ili na papiru, ili platnu. Još u prošlosti sam rekao jednom prilikom u jednom od razgovora, parafraziraću, da će svet u budućnosti biti sastavljen od malih sitnih apokalipsa jer kao takav nema snagu da iznese veliki „strašni sud”, sam po sebi je kao takav promašen, kao i čovek u njemu. I eto: epidemija – rat, ako okrenete svoje oko iznutra videćete da je iza naših života projektor ili jedno ogledalo reprodukcije i tu se sve vidi.

Uz konstataciju da će raspoređenost radova u prostoru zavisiti od logike koju nameće i sam prostor u dijalogu sa radovima, a dešava se i obratno, kao provokacija, Đorđević daje odgovor i na pitanje u kojem mediju od nekoliko u kojima se izražava smatra da leži njegova najveća snaga:

– Mislim da je stvar u genezi. To sve je kapilarno povezano, ne bih dao prednost nijednom od pomenutih sredstava izražavanja. Razni domišljati pristupi u tehnikama koje pominjete proizvode „višak vrednosti” koji taj i takav rad, pre ili kasnije, propusti kroz sito ponora. Dakle za mene je jedino pitanje koja od ovih tehnika i kojim redosledom pre popušta pod pritiskom.

O sveskama sa crtežima intimnijeg formata, koje su za njega od velike važnost jer sadrže genezu procesa nastanka njegovih dela, naš sagovornik govori kao o dnevnicima i daje tek nagoveštaj šta se u/na njima može pročitati.

– Sveska je zapravo jedan instrument dijaloga, kao jedna rukotvorina, na njoj predstavljam dim jedne cigarete, plesanje nad papirom, sopstvene prste kao instrument hirurgije. Zato je u njima sve besprekorno, čisto – objašnjava Nemanja Mate Đorđević, koji je za svoj dosadašnji stvaralački opus dobio brojna priznanja. Tu je nagrada za podstrek slikarstvu francuske Akademije lepih umetnosti iz fonda Roux et Tronchet (2012), potom nagrada za slikarstvo na 47. Zimskom salonu u Herceg Novom (2014), kao i nagrada Milan Konjović – Likovna jesen za slikarstvo u Somboru (2014). Steklo se i priznanje rezidenta od godinu dana u studiju Francuske akademije Pjer David Veil, druga nagrada fonda za crtež francuske Akademije lepih umetnosti (2015), kao i nagrada za crtež Osten bijenale crteža u Skoplju (2016).