Minimalac za službenike obezbeđenja

Službenik sam obezbeđenja 20 godina. Po zanimanju sam pravnik sa prvim stepenom (šesti stepen). Logično je da u ovoj oblasti, koja se vodi kao „zaštitari”, poznajem sve anomalije i upoznat sam sa svim devijacijama koji ovu našu treću silu bezbednosti (posle policije i vojske) upropašćavaju, degradiraju i vode u tiho odumiranje jednog poštenog, časnog i iznad svega značajnog sektora. Sve je rađeno i još se radi na tome da se ova branša diskredituje u očima poštenih građana. Nije prijatno kada danas vidite pred bankom sedamdesetogodišnjeg penzionera i kao klijent ne osećate se bezbedno. Odgovor je jednostavan – mladi i sposobni neće da rade za tu platu.

Za ove dve decenije, koliko radim u ovom sektoru, uvek smo mi, službenici obezbeđenja primali minimalac. Moja prva plata te daleke 2003. godine bila je 46 dinara za sat. Danas je 230 dinara. Šta se sve promenilo, kolika je inflacija i poskupljenja za sve ove godine – to je svima poznato.

Radi izbegavanja učestale pojave kriminogenih faktora u zapošljavanju i obezbeđenju, država je uz svesrdnu saglasnost sektora, odeljenja pri Privrednoj komori 2014. godine uvela zakonom obavezno licenciranje svih službenika, kao i samih firmi koje se tim poslom bave. Svi smo se ponadali da će uvođenjem ovako značajne mere kvalitet usluga biti viši, a samim tim i plata.

Međutim, ništa od toga. Zašto?

Pa zato što upravo donosilac takvog zakona – država – prva krši svoje zakonske odredbe. Ja sam 2016. godine polagao za licencu i morao sam 101 sat da prisustvujem nastavi. Niko nije mogao da polaže ukoliko je preskočio neku oblast. Danas, neke firme upućuju kandidate na polaganje i bez prethodne teorijske i praktične nastave.

S druge strane, velika je nelojalna konkurencija. Postoje dve firme kojima je sve omogućeno, čiji radnici nemaju plaćeni godišnji odmor, ne plaćaju im rad državnim praznikom i noćni rad, pa su njihov poslodavci u mogućnosti da usluge nude i ispod cene. Ta nelojalna konkurencija predstavlja rak-ranu u podizanju standarda službenika obezbeđenja. Mnoge dobronamerne firme uništava, a radnike materijalno ponižava. Te dve firme obesmislile su i sam častan naziv službenik obezbeđenja i zato nije slučajno da penzioneri rade, a mladih nema nigde.

Za koju godinu, kao što je sad sve manje vozača i zanatlija, neće biti ni dovoljno čuvara. Time će biti zaokružen ciklus propadanja, ako već sada nije.

Siniša Stojčić,

službenik obezbeđenja, Beograd