Sa sestrom pronašla modni pravac

Svo­jim bo­ja­ma i li­ni­ja­ma Vla­da­na Velj­ko­vić di­zaj­ni­ra­la je mno­ge odev­ne pred­me­te i ak­se­so­a­re je­din­stve­nog šar­ma ko­ji se u pre­sto­nič­kim kru­go­vi­ma sma­tra­ju ma­lim umet­nič­kim de­li­ma, a no­si­la su ih mno­ga po­zna­ta ime­na. Svo­ju mod­nu pri­ču već go­di­na­ma gra­di u Be­o­gra­du i Ci­ri­hu za­jed­no sa se­strom Bo­ja­nom Velj­ko­vić To­mić.

Osni­vač je i kre­a­tiv­ni di­rek­tor srp­sko-švaj­car­skog bren­da vi­so­ke mo­de „Si­sters Co­de Ate­li­er”, osni­vač i ured­nik ma­ga­zi­na „Fas­hi­on­Mag42” i mo­de­ra­tor „FM42” fo­ru­ma.

Šan­su da­ti mla­dim di­zaj­ne­ri­ma

‒ Mla­dim di­zaj­ne­ri­ma tre­ba da­ti šan­su i pri­hva­tlji­ve uslo­ve ka­ko bi po­ka­za­li svo­ju kre­a­tiv­nost u pu­nom sja­ju. U Sr­bi­ji ima ne­ko­li­ko mod­nih ma­ni­fe­sta­ci­ja za mod­ne di­zaj­ne­re, dok se na­ša plat­for­ma ba­vi raz­vo­jem mod­nih di­zaj­ne­ra na­ki­ta, ode­će i ak­se­so­a­ra ‒ na­vo­di Velj­ko­vi­će­va za naš do­da­tak.

Na pi­ta­nje šta je sve po­treb­no jed­nom di­zaj­ne­ru da pred­sta­vi svoj rad na naj­bo­lji na­čin Vla­da­na od­go­va­ra da je po­treb­no mno­go ra­da, tru­da, od­ri­ca­nja, ula­ga­nja.

‒ Od ide­je, pre­ko pro­iz­vod­nje, do fi­nal­nog pro­duk­ta, put ni­je ni­ma­lo lak. Ali, uvek tre­ba da ve­ru­je­mo u se­be i da se bo­ri­mo za sve u ži­vo­tu ‒ is­ti­če na­ša sa­go­vor­ni­ca.

Na po­čet­ku ka­ri­je­re se­stre su ima­le olak­ša­va­ju­ću okol­nost da zbog Vla­da­ni­nog an­ga­žo­va­nja u me­di­ji­ma sva­ko ču­je za nji­hov ate­lje, dok je put do kli­je­na­ta bio te­ži.

Ta­da ju je pod­sti­cao rad u raz­li­či­tim mod­nim ma­ga­zi­ni­ma, gde je ra­di­la kao asi­stent mod­nih ured­ni­ca i sti­list­ki­nja. Sa­da, ka­da je i sa­ma po­sta­la ime u sve­tu mo­de, in­spi­ra­ci­ju upi­ja iz „sve­ta oko se­be”. Iz­dva­ja pu­to­va­nja sa se­strom, ko­ja do­sta uti­ču na njen rad, kao i sa­ma nji­ho­va sa­rad­nja.

‒ Pu­to­va­nja s Bo­ja­nom do­sta su uti­ca­la da pro­na­đe­mo naš mod­ni pra­vac. Sa­rad­nja ni­je uvek la­ka, ali nas dve smo tim i sva­ka ra­di ono što naj­bo­lje ume. Ka­da je reč o vi­zu­el­nom iden­ti­te­tu, tu je za­du­že­na Bo­ja­na, dok se ja ba­vim or­ga­ni­za­ci­jom ak­tiv­no­sti ‒ ob­ja­šnja­va na­ša sa­go­vor­ni­ca.

Jed­na od nji­ho­vih stal­nih pu­ta­nji je­ste Be­o­grad‒Ci­rih, dva evrop­ska gra­da u ko­ji­ma pod­jed­na­ko ra­de i uži­va­ju. Vla­da­na is­ti­če da obe pre­sto­ni­ce jed­na­ko in­spi­ri­šu, na­ro­či­to lju­di, uli­ce i ar­hi­tek­tu­ra.

‒ Na uli­ca­ma Be­o­gra­da mo­že­mo vi­de­ti raz­ne sti­lo­ve i si­gur­na sam da smo stil­ski bli­ži Mi­la­nu, dok je mo­da na ci­ri­škim uli­ca­ma ne­ka­ko bli­ža ber­lin­skoj ‒ opi­su­je Vla­da­na.

Po­sled­njih go­di­na svet mo­de po­ga­đa pi­ta­nje da li teh­no­lo­ški raz­voj mo­že da za­me­ni kon­takt tka­ni­nom.

‒ Ne­dav­no sam bi­la jed­na od mo­de­ra­to­ra na „Fešn fo­ru­mu” i jed­na od te­ma je bi­la „Odr­ži­va mo­da i bi­o­ra­zgra­di­vi ma­te­ri­ja­li”. Re­ci­kla­ža, re­di­zajn istih de­fi­ni­tiv­no su bu­duć­nost u mod­noj in­du­stri­ji i je­dan od na­či­na za oču­va­nje ži­vot­ne sre­di­ne ‒ ukrat­ko je ob­ja­sni­la ova mod­na umet­ni­ca.

Vla­da­na i Bo­ja­na ne­ka­da su sve ma­te­ri­ja­le ko­je ko­ri­ste ku­po­va­le u Ita­li­ji, ali se to vre­me­nom pro­me­ni­lo.

‒ Zbog pan­de­mi­je vi­ru­sa ko­ro­na i kri­ze, uvoz ma­te­ri­ja­la iz Ita­li­je bio je ote­žan, ta­ko da smo bi­le pri­nu­đe­ne da ih ku­pu­je­mo na na­šem tr­ži­štu. Za­i­sta smo za­do­volj­ne kva­li­te­tom ko­ji smo pro­na­šle u Sr­bi­ji ‒ go­vo­ri na­ša sa­go­vor­ni­ca.

Mod­na pu­bli­ka je dru­ga­či­ja od mu­zič­ke ili po­zo­ri­šne, pa Vla­da­na ob­ja­šnja­va ka­kva je kad je reč o zah­tev­no­sti:

‒ Ova pu­bli­ka uvek oče­ku­je da sva­ka na­ša ko­lek­ci­ja bu­de bo­lja od pret­hod­ne, da ce­na oprav­da kva­li­tet pro­iz­vo­da i, što je bit­no, da bu­de eko-odr­ži­va.

Ono na če­mu tre­nut­no ra­di sa se­strom i što nji­ho­va pu­bli­ka mo­že da oče­ku­je je­su ak­se­so­a­ri od ko­že. Je­dan po­seb­no...

(Foto Dragan Ristić)

Zbo­gom štam­pa­noj vi­zit­ki

‒ Ra­di se o tor­bi ko­ja je di­zaj­ni­ra­na za sve vre­men­ske uslo­ve i pri­li­ke. Svo­ju no­vu ko­lek­ci­ju pri­ka­za­će­mo 19. ma­ja u Be­o­gra­du. Po­red to­ga sa­ra­đu­je­mo s jed­nom švaj­car­skom fir­mom i pre­zen­to­va­le smo na „Fešn fo­ru­mu” no­vi ser­vis ‒ „Car­dURL”, ko­ji je di­gi­tal­na vi­zit­kar­ta. Mi kao di­zaj­ner­ke ko­ri­sti­mo je kao alat za mar­ke­ting. Ta­mo ima­mo na­še di­gi­tal­ne vi­zit­ke, a link ka nji­ma je kju-ar kod. Ne tre­ba­ju nam vi­še štam­pa­ne vi­zit­ke, ne­go ih dr­ži­mo na te­le­fo­nu. Pru­ži­mo kod s te­le­fo­na i na­ši kon­tak­ti mo­gu da uve­zu na­še po­dat­ke di­rekt­no u svo­ju kon­takt li­stu, sve sa na­šim sli­ka­ma ‒ ob­ja­šnja­va Velj­ko­vi­će­va.

Is­ti­če da je ovo ja­ko ko­ri­sno jer ta­ko kli­jen­ti­ma osta­ju u se­ća­nju, a i mno­go im olak­ša­va kon­takt s bu­du­ćim kli­jen­ti­ma.

‒ Na ovu sa­rad­nju vr­lo smo po­no­sne i že­li­mo da i dru­gim di­zaj­ne­ri­ma po­mog­ne­mo i olak­ša­mo put do kli­je­na­ta ‒ do­da­je na­ša sa­go­vor­ni­ca.

Kri­stal­na lju­bav­na pri­ča

Vla­da­nin muž je De­jan Gvo­zden, rok mu­zi­čar i front­men ben­da „Kri­sta­li”. Ne kri­je da joj je ve­li­ka po­dr­ška na pro­jek­ti­ma ko­je ra­di, a jed­nom pri­li­kom na­šao se i u ulo­zi ma­ne­ke­na na ma­ni­fe­sta­ci­ji „Bel­grejd fešn vik”, ka­da je re­vi­ju pra­ti­la mu­zi­ka nje­go­vog ben­da. Ta­ko­đe, ona je ve­tar u le­đa nje­go­vom ra­du, a po­ja­vi­la se i u spo­tu za pe­smu „Sve­dok ju­tra”.

Nji­ho­va lju­bav­na pri­ča po­če­la je 2017. go­di­ne ta­ko što je Vla­da­na po­zva­la De­ja­na i pi­ta­la ga mo­že li da ura­di in­ter­vju a njim. Ka­da su se su­sre­li, raz­go­va­ra­li su o sve­mu sem o te­mi. Bi­la je to lju­bav na pr­vi po­gled i go­di­nu da­na ka­sni­je stu­pi­li su u brak.

Ne po­ja­vlju­ju se če­sto na dru­štve­nim do­ga­đa­ji­ma za­jed­no, ali ka­da to ura­de, uvek osta­ve uti­sak svo­jim sti­lom i šar­mom. Ta­ko­đe, i raz­li­kom u vi­si­ni, jer je Vla­da­na vi­so­ka 155 cen­ti­me­ta­ra, a De­jan 202.