Izbori na severu KiM u policijskim stanicama

Vanredni lokalni izbori na severu Kosova i Metohije zakazani za 23. april biće održani i u policijskim stanicama, jer Priština nije uspela da pronađe dovoljno mesta gde bi glasanje moglo da se održi. Kako saznaje „Politika”, protiv izlaska na birališta bile su SAD koje su se zalagale da se oni ponovo odlože dok se ne postigne politički dogovor da na njih izađe i Srpska lista. Privremene prištinske institucije i vlada, sa Albinom Kurtijem na čelu, odlučile su da izbore ipak održe u Severnoj Mitrovici, Zubinom Potoku, Leposaviću i Zvečanu. Bilo kakav veći odziv Srba ne očekuju čak ni kosovski Albanci, a kako navode prištinski portali glasanje će biti organizovano na deset biračkih mesta.

To je višestruko manji broj u odnosu na prošle izbore, kada ih je bilo 44, raspoređenih u četiri opštine. Kako navodi prištinska „Koha” aprilski lokalni izbori na severu biće organizovani u sedam škola u mestima uglavnom naseljenim Albancima, i u dvorištima tri policijske stanice, pa će izborna mesta biti otvorena u Leposaviću, policijskoj stanici u Zvečanu i u Severnoj Mitrovici. Na redovnoj sednici CIK-a utvrđen je birački spisak u opštinama na severu koji ima 45.095 birača.

Komentarišući najavljene izbore na severu pokrajine, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je na konferenciji za medije rekao da se Srbi nalaze u užasno teškoj situaciji zbog stravične represije koju sprovodi Kurtijev režim uz prećutno odobravanje mnogih zapadnih sila. Na pitanje da prokomentariše izjavu predsednice privremenih institucija u Prištini Vjose Osmani da „Beograd neće moći da spreči izbore na severu i da imaju plan B”, Vučić je naveo da je „suština u tome da Osmanijeva kaže da će organizovati izbore za dva odsto građana u Kosovskoj Mitrovici”.

„Ne pada mi na pamet da govorim šta ćemo da radimo, o tome ću razgovarati s našim narodom, ali suština je – ona kaže mi ćemo organizovati izbore na severu za dva odsto stanovništva, za 0,2 u Zvečanu, 0,9 u Leposaviću i za 1,1 u Zubinom Potoku”, rekao je Vučić, koji će se danas sastati sa predstavnicima Srba sa Kosmeta. Predsednik republike je naglasio da u Kosovskoj Mitrovici nisu našli nijednog izmišljenog Srbina „ni agenta njihovog, ni ludaka”. Plan A je, kako je ironično primetio Vučić, demokratski jer, kako bi „Fridom haus” rekao, oni su najuspešnija demokratija, a Kurti najvažnija NATO zemlja na svetu. „Valjda sve demokratske zemlje rade tako. To je milina, jedan odsto upravlja sa 98 odsto ljudi koji ne žele da ih vide – milina od demokratije, okupacija u 26 slika”, rekao je Vučić i dodao da je sve „okej” ako je to cilj.

Između ostalog, kako je naveo, razgovaralo se i o tome, a razgovaraće se i u narednih sedam dana i onda će ceo svet znati šta se dešava. „Kažite nam, Albin Kurti je gradonačelnik Kosovske Mitrovice na severu jer je dobio jedan odsto glasova, tako ta demokratija i zaštita ljudskih i nacionalnih prava funkcioniše”, naveo je Vučić i onima koji pitaju zašto se Srbi nisu prijavili na izbore poručio da se ne prave naivni jer je uslov za učešće na izborima bio formiranje ZSO.

Politički analitičar Nedžedim Spahiu ocenio je da bi opštinske izbore trebalo odložiti jer nisu legitimni bez učešća Srpske liste. Dodao je da iako jača uticaj opozicionih stranaka u srpskoj zajednici Srpska lista je i dalje najmoćnija i da to treba poštovati. Ocenio je da su izbori na severu Kosova bez učešća Srpske liste konfliktna situacija, sa nepredvidivim posledicama. „Kad smo na putu realizacije francusko-nemačkog plana, trebalo bi da se na to koncentrišemo i da se dogovoreno sprovodi, bez dodatnih konflikata koji bi to mogli da pokvare”, rekao je Sapihiu. Očekuje da većina Srba neće izaći na izbore i kaže da je Kurti možda ohrabren time da ipak ima Srba koji će izaći.

Karijerni diplomata Zoran Milivojević kaže da su lokalni izbori na severu deo strategije politike Samoopredeljenja i Kurtija da uspostave suverenitet na celoj teritoriji Kosmeta i da potvrde tzv. kosovsku državnost. Za „Politiku” ocenjuje da zbog toga na tome insistiraju, pokušavaju da legalizuju lokalnu vlast i da je stave pod kontrolu Prištine, a s druge strane da stvore uslove da to ostvare primenom sile. Podseća da Zapad polazi od toga da se održavaju izbori u za njih nezavisnoj državi, da Kosovo ima pravo da sprovodi lokalne izbore i da tako treba tumačiti nedavnu izjavu zemalja Kvinte.

„Problem su dve stvari – takvi izbori ne mogu imati nikakav legitimitet i stvaraju uslove za nestabilnost i moguće provokacije i izvesnu destabilizaciju na severu pokrajine. Zapad to toleriše i indirektno preko tog mehanizma vrši pritisak na Beograd da prizna takozvanu realnost. Takođe, i da pitanje ZSO, kao prethodno pitanje i rešavanje kosmetskog čvora na osnovu pune implementacije Briselskog i Ohridskog sporazuma, stavi u mozaik evropskog puta i plana. U tom slučaju i prema toj projekciji, Srbija bi trebalo da prihvati, da se kroz taj plan rešava i problem izbora na severu Kosova i Metohije na način kako diktira Priština”, zaključuje Zoran Milivojević.

Jedan od razloga za to što zapadne zemlje, uprkos očiglednom bojkotu srpskog faktora na severu Kosmeta, ne čine ništa da bi odložile izbore možemo pronaći u tome što su one generalno bile protiv odluke Srba da napuste prištinske privremene institucije. Srđan Graovac, iz Centra za društvenu stabilnost, za „Politiku” kaže da je stav zapadnog faktora po tom pitanju bio veoma jasan – bojkot neće rešiti probleme i Srbi moraju kroz institucionalno delovanje da ostvaruju svoja prava. Podseća da svaki put kada su izvršili pritisak na Kurtija i naterali ga da odloži izbore za nekoliko meseci, odnosno za aktuelni datum – 23. april ove godine, zapadni zvaničnici su to uradili prevashodno kao taktički potez.

„To su uradili da bi spustili u tom trenutku izuzetno visoke tenzije na severu južne srpske pokrajine i podstakli srpsku stranu da nastavi dijalog sa Prištinom. U svakom slučaju ne zato što su odluku Srba smatrali ispravnom. To pitanje danas zapadni faktor nastavlja da koristi kao sredstvo pritiska na Beograd, kako bi se srpski zvaničnici pokazali kooperativnijim prema predlozima koji dolaze iz Brisela”, zaključuje Graovac.Antrfile

Graovac: Zapad bi da slomi Beograd slabljenjem Srpske liste

Očigledno je da pojedini zapadni centri moći stoje na stanovištu da je ovo pravi trenutak da se na Srbiju izvrši što jači pritisak i da u tu svrhu treba iskoristiti sva sredstva, pa i pustiti Kurtija da sprovede svoje nelegitimne izbore, ocenjuje Srđan Graovac. Kaže da je „u konačnici, cilj slamanje Beograda, brisanje svih srpskih crvenih linija i bezuslovno pristajanje na francusko-nemački predlog”. Razlog za ovakav stav Zapada prema izborima na severu Kosmeta treba pronaći i u njihovom odnosu prema Srpskoj listi. Nema sumnje da Zapadu smeta visok stepen jedinstva među tamošnjim Srbima, što je svakako zasluga i SL kao krovne političke organizacije srpskog naroda na Kosmetu. Time se mogućnost mešetarenja u srpskom etničkom korpusu svodi na minimum, a tradicionalna politika zapadnih stratega koja se svodi na okretanja Srba jednih protiv drugih praktično je onemogućena.

„To je razlog zašto zapadni faktor ne bi imao ništa protiv toga da Kurti bar oslabi Srpsku listu i da ovi izbori pokažu kako na severu postoji kakva-takva alternativa toj dominantnoj opciji u srpskom biračkom telu. Zapad se tu suštinski slaže sa Kurtijevim narativom da je Srpska lista eksponent politike Beograda na Kosmetu i da bi predsedniku Vučiću taj adut svakako trebalo izbiti iz ruku”, ističe Graovac.