Избори на северу КиМ у полицијским станицама

Ванредни локални избори на северу Косова и Метохије заказани за 23. април биће одржани и у полицијским станицама, јер Приштина није успела да пронађе довољно места где би гласање могло да се одржи. Како сазнаје „Политика”, против изласка на биралишта биле су САД које су се залагале да се они поново одложе док се не постигне политички договор да на њих изађе и Српска листа. Привремене приштинске институције и влада, са Албином Куртијем на челу, одлучиле су да изборе ипак одрже у Северној Митровици, Зубином Потоку, Лепосавићу и Звечану. Било какав већи одзив Срба не очекују чак ни косовски Албанци, а како наводе приштински портали гласање ће бити организовано на десет бирачких места.

То је вишеструко мањи број у односу на прошле изборе, када их је било 44, распоређених у четири општине. Како наводи приштинска „Коха” априлски локални избори на северу биће организовани у седам школа у местима углавном насељеним Албанцима, и у двориштима три полицијске станице, па ће изборна места бити отворена у Лепосавићу, полицијској станици у Звечану и у Северној Митровици. На редовној седници ЦИК-а утврђен је бирачки списак у општинама на северу који има 45.095 бирача.

Коментаришући најављене изборе на северу покрајине, председник Србије Александар Вучић је на конференцији за медије рекао да се Срби налазе у ужасно тешкој ситуацији због стравичне репресије коју спроводи Куртијев режим уз прећутно одобравање многих западних сила. На питање да прокоментарише изјаву председнице привремених институција у Приштини Вјосе Османи да „Београд неће моћи да спречи изборе на северу и да имају план Б”, Вучић је навео да је „суштина у томе да Османијева каже да ће организовати изборе за два одсто грађана у Косовској Митровици”.

„Не пада ми на памет да говорим шта ћемо да радимо, о томе ћу разговарати с нашим народом, али суштина је – она каже ми ћемо организовати изборе на северу за два одсто становништва, за 0,2 у Звечану, 0,9 у Лепосавићу и за 1,1 у Зубином Потоку”, рекао је Вучић, који ће се данас састати са представницима Срба са Космета. Председник републике је нагласио да у Косовској Митровици нису нашли ниједног измишљеног Србина „ни агента њиховог, ни лудака”. План А је, како је иронично приметио Вучић, демократски јер, како би „Фридом хаус” рекао, они су најуспешнија демократија, а Курти најважнија НАТО земља на свету. „Ваљда све демократске земље раде тако. То је милина, један одсто управља са 98 одсто људи који не желе да их виде – милина од демократије, окупација у 26 слика”, рекао је Вучић и додао да је све „океј” ако је то циљ.

Између осталог, како је навео, разговарало се и о томе, а разговараће се и у наредних седам дана и онда ће цео свет знати шта се дешава. „Кажите нам, Албин Курти је градоначелник Косовске Митровице на северу јер је добио један одсто гласова, тако та демократија и заштита људских и националних права функционише”, навео је Вучић и онима који питају зашто се Срби нису пријавили на изборе поручио да се не праве наивни јер је услов за учешће на изборима био формирање ЗСО.

Политички аналитичар Неџедим Спахиу оценио је да би општинске изборе требало одложити јер нису легитимни без учешћа Српске листе. Додао је да иако јача утицај опозиционих странака у српској заједници Српска листа је и даље најмоћнија и да то треба поштовати. Оценио је да су избори на северу Косова без учешћа Српске листе конфликтна ситуација, са непредвидивим последицама. „Кад смо на путу реализације француско-немачког плана, требало би да се на то концентришемо и да се договорено спроводи, без додатних конфликата који би то могли да покваре”, рекао је Сапихиу. Очекује да већина Срба неће изаћи на изборе и каже да је Курти можда охрабрен тиме да ипак има Срба који ће изаћи.

Каријерни дипломата Зоран Миливојевић каже да су локални избори на северу део стратегије политике Самоопредељења и Куртија да успоставе суверенитет на целој територији Космета и да потврде тзв. косовску државност. За „Политику” оцењује да због тога на томе инсистирају, покушавају да легализују локалну власт и да је ставе под контролу Приштине, а с друге стране да створе услове да то остваре применом силе. Подсећа да Запад полази од тога да се одржавају избори у за њих независној држави, да Косово има право да спроводи локалне изборе и да тако треба тумачити недавну изјаву земаља Квинте.

„Проблем су две ствари – такви избори не могу имати никакав легитимитет и стварају услове за нестабилност и могуће провокације и извесну дестабилизацију на северу покрајине. Запад то толерише и индиректно преко тог механизма врши притисак на Београд да призна такозвану реалност. Такође, и да питање ЗСО, као претходно питање и решавање косметског чвора на основу пуне имплементације Бриселског и Охридског споразума, стави у мозаик европског пута и плана. У том случају и према тој пројекцији, Србија би требало да прихвати, да се кроз тај план решава и проблем избора на северу Косова и Метохије на начин како диктира Приштина”, закључује Зоран Миливојевић.

Један од разлога за то што западне земље, упркос очигледном бојкоту српског фактора на северу Космета, не чине ништа да би одложиле изборе можемо пронаћи у томе што су оне генерално биле против одлуке Срба да напусте приштинске привремене институције. Срђан Граовац, из Центра за друштвену стабилност, за „Политику” каже да је став западног фактора по том питању био веома јасан – бојкот неће решити проблеме и Срби морају кроз институционално деловање да остварују своја права. Подсећа да сваки пут када су извршили притисак на Куртија и натерали га да одложи изборе за неколико месеци, односно за актуелни датум – 23. април ове године, западни званичници су то урадили превасходно као тактички потез.

„То су урадили да би спустили у том тренутку изузетно високе тензије на северу јужне српске покрајине и подстакли српску страну да настави дијалог са Приштином. У сваком случају не зато што су одлуку Срба сматрали исправном. То питање данас западни фактор наставља да користи као средство притиска на Београд, како би се српски званичници показали кооперативнијим према предлозима који долазе из Брисела”, закључује Граовац.Антрфиле

Граовац: Запад би да сломи Београд слабљењем Српске листе

Очигледно је да поједини западни центри моћи стоје на становишту да је ово прави тренутак да се на Србију изврши што јачи притисак и да у ту сврху треба искористити сва средства, па и пустити Куртија да спроведе своје нелегитимне изборе, оцењује Срђан Граовац. Каже да је „у коначници, циљ сламање Београда, брисање свих српских црвених линија и безусловно пристајање на француско-немачки предлог”. Разлог за овакав став Запада према изборима на северу Космета треба пронаћи и у њиховом односу према Српској листи. Нема сумње да Западу смета висок степен јединства међу тамошњим Србима, што је свакако заслуга и СЛ као кровне политичке организације српског народа на Космету. Тиме се могућност мешетарења у српском етничком корпусу своди на минимум, а традиционална политика западних стратега која се своди на окретања Срба једних против других практично је онемогућена.

„То је разлог зашто западни фактор не би имао ништа против тога да Курти бар ослаби Српску листу и да ови избори покажу како на северу постоји каква-таква алтернатива тој доминантној опцији у српском бирачком телу. Запад се ту суштински слаже са Куртијевим наративом да је Српска листа експонент политике Београда на Космету и да би председнику Вучићу тај адут свакако требало избити из руку”, истиче Граовац.