Dokumenta ukrao čovek koji je radio u vojnoj bazi

Mlad, usamljen, zaljubljen u oružje i zaposlen u američkoj vojnoj bazi – lični je opis čoveka koji je, prema medijskim napisima, postavio tajne Pentagona na internet.

Dok administracija Džozefa Bajdena i dalje traga za krivcem koji je obelodanio klasifikovana dokumenta, „Vašington post” piše da je odgovornoj osobi već ušao u trag. Navodno je reč o čoveku koji je tvrdio da je radio u američkoj vojnoj bazi. On je pod pseudonimom OG u martu postavio poverljiv vladin materijal na platformu za razmenu poruka „Diskord”. Odatle su se informacije širile po društvenim mrežama i „četovima” da bi prošle sedmice dospele u žižu interesovanja svetske javnosti.

Kako piše prestonički dnevnik, OG nije hteo da kao uzbunjivač obavesti javnost o tome šta radi vlada, niti da špijunira za druge zemlje, već da se dokaže i zabavi u grupi na platformi za virtuelno druženje. Grupu od dvadesetak članova činili su „ljubitelji oružja, vojske i boga”, koji su počeli da se okupljaju u virtuelnom svetu za vreme epidemije virusa korona. „Diskord” je skupljao zaluđenike za video-igre, a grupa koju je pokrenuo OG razmenjivala je i podatke o oružju i vojnoj opremi. Ova platforma ukinuta je prošle nedelje, a kompanija u čijem je vlasništvu saopštava da sarađuje s američkim vlastima u istrazi.

Nije jasno da li je i vlada došla do istog krivca, ni da li on i dalje radi u vojnoj bazi. Prema izjavama članova grupe koje je intervjuisao „Vašington post”, OG je postavio i snimak na kojem je držao pušku i vređao ljude na rasnoj osnovi. Ako je istina da je voleo vojsku, ironija je da je razotkrio njene tajne. Kad je odlučio da to uradi, obavestio je članove grupe da je izneo dokumenta iz vojne baze i da je materijal doneo kući. OG je rukom prepisivao podatke iz obaveštajnih izveštaja ili je izveštaje fotografisao i postavljao slike. Članovima grupe rekao je da želi da „budu obavešteni i zaštićeni od problematičnog sveta”.

Dobar deo materijala važi za vrhovnu državnu tajnu, pa bi trebalo da pristup ovim informacijama imaju samo osobe koje su prošle najstrože bezbednosne provere. Nije jasno kako je onda OG došao do ovih podataka ni kako ih je izneo.

I pored toga što američka vlada pokušava da skine materijal koji se proširio na „Telegram” i „Tviter”, iznova se pojavljuju novi podaci. „Njujork tajms” je javio da su američki obaveštajci špijunirali i ruske službe, pa su tako saznali za sukob između ruske obaveštajne službe FSB i Ministarstva odbrane. Prema ovim izvorima, FSB je optužio ministarstvo da umanjuje stvaran broj ruskih žrtava u Ukrajini i da ne prijavljuje pale borce iz Ruske nacionalne garde, plaćenike iz „Vagnera” i ratnike pod kontrolom čečenskog lidera Ramzana Kadirova. Dok ministar odbrane Sergej Šojgu tvrdi da je poginulo manje od 6.000 Rusa, FSB smatra da je broj stradalih – 110.000.

U poslednja otkrića iz dokumenata Pentagona spada i ono da SAD ne očekuju da mirovni pregovori između Moskve i Kijeva počnu ove godine. Američki obaveštajci i analitičari smatraju da nijedna strana ne može da ostvari značajniji uspeh, ali i da nijedna neće da prizna poraz.

U prvoj grupi dokumenata koja je isplivala, već se otkrilo da Amerika procenjuje da će Ukrajina ostvariti „samo skromne teritorijalne dobitke” ove godine. Objavljivanje materijala Pentagona uznemirilo je vlasti u Kijevu. Neimenovani ukrajinski zvaničnici poručili su da je Amerika isto tako procenjivala „da će Kijev pasti za tri dana”, piše „Politiko” i dodaje da obaveštajni podaci dokazuju da Vašington i Kijev nisu u saglasju, kakvo se stiče na osnovu izjava zvaničnika u javnosti.

Odmah se videlo da su SAD špijunirale Rusiju, Ukrajinu, Južnu Koreju, Egipat i Izrael. Tamošnje vlade poslednjih dana uglavnom tvrde da su izveštaji lažirani ili netačni. Kao što je Kijev poručio da su to „fiktivne informacije”, Mosad je negirao da je organizovao proteste protiv izraelskog premijera Benjamina Netanijahua. Južna Koreja, navedena kao zemlja koja odoleva američkim pritiscima da proda oružje Ukrajini, tvrdila je da su delovi izveštaja izmenjeni.

Sad se vidi da je Amerika nadzirala i generalnog sekretara UN Antonija Guteresa, utvrdivši da je on imao imao isuviše razumevanja za Moskvu tokom pregovora o izvozu ukrajinskog i ruskog žita preko crnomorskih luka.