Država malo ulaže u sport

Prvi put od 1960. godine naši košarkaši nisu bili učesnici Olimpijskih igara „svojom voljom”. Zbog sankcija Ujedinjenih Nacija propustili smo turnir u Barseloni 1992, a za Peking se nismo kvalifikovali. Košarka, koja nam je donela šest olimpijskih odličja, (po jedna zlatna i bronzana i četiri srebrne), poslednja je upala u klopku društvene tranzicije posle raspada Jugoslavije, mada se mislilo da će je mimoići. Proslavljeni reprezentativac Žarko Paspalj, osvajač dve srebrne olimpijske medalje, državu smatra najodgovornijom za stanje u sportu.

– Država i kroz sport mora da pokaže koliko joj je stalo do građana. Deklarativno, svi sportisti vole svoju zemlju, međutim ne vidim da postoji povratna reakcija. Zato ne treba da čude samo tri medalje iz Pekinga, od kojih su Čavićeva i Đokovićeva van sistema finansiranja. Da je postojala jasna želja države za jakim sportom imali bismo i dobar koncept finansiranja i rezultate. Više ne smemo da se zavaravamo. Novac je uz infrastrukturu i jaku bazu prioritet u stvaranju šampiona i rezultata. Umesto dobrih sportskih zakona i strategija mi i dalje funkcionišemo po principu „štapa i kanapa”. Živeo sam dugo u Grčkoj u i znam koliko su uložili para i rada u razvoj sporta, posebno individualnog, mnogo pre nego što su dobili Igre. Rezultat je bio prosto neverovatan, osvojili su u Atini 16 medalja i napravili temelj za mnogo godina unapred. Međutim, nikada me niko neće ubediti da su Grci talentovaniji od nas.

Bivši košarkaški as ističe da je dnevna politika razorila sport:

– Nije tajna da se ministarstva, odnosno resursi, dele po političkoj pripadnosti, što je vrlo loš koncept za bilo koji segment društva. Da bismo stigli na zavidan nivo komunikacije, poštovanja i odlučivanja potrebna je mnogo veća politička zrelost i da prepoznatljivu srpsku bahatost stavimo u drugi plan. Našem sportu nedostaju dobri zakoni i strategija koji će biti „zakon” za svaku vlast. Ne možemo da očekujemo boljitak ni u sportu kada svaka vlast radi i menja šta hoće. Vreme je da razum i struka ustupe mesto improvizaciji i politikanstvu.

Mnogi vide u privatizaciji spasonosnu formulu za srpski sport. Žarko Paspalj se protivi ovoj ideji.

– Kada neko pomene privatizaciju u sportu prvo pomislim na Partizan i Crvenu zvezdu koji su stožeri problema privatizacije. Ove dve institucije je nemoguće privatizovati jer ne postoje principi i kriterijumi po kojima to može da se uradi. Partizan i Zvezda bi trebalo da funkcionišu po uzoru na velike španske klubove i njihove sekcije. Da sami finansiraju svoje potrebe , a da država ima udeo i kontroliše ljude koji ih vode. Oni koji se zalažu za privatizaciju uglavnom žele da se ona obavi po principu društvenih preduzeća u poslednjih deset godina koja su prodata u bescenje. Partizan i Crvena zvezda nikad više ne bi bili giganti.

Paspalj je u jednom periodu bio menadžer košarkaške reprezentacije (na poziv Željka Obradovića) i imao priliku da jasno sagleda uzroke propadanja našeg najtrofejnijeg sporta.

– Mislio sam da će košarka ostati van loših političkih i ekonomskih dešavanja jer se držala na principima i vrednostima iz prethodnog perioda. Kada su morali da se povuku ljudi koji su to nosili doživeli smo katastrofu, najviše na polju međuljudskih odnosa Od 2002. godine kada nam je Bog podario onu zlatnu medalju u Indijanapolisu počelo je da se nazire kakvo nam vreme dolazi, da stvari nisu dobre i da se teško kontrolišu. Na Igrama u Atini i Evropskom šampionatu u našoj zemlji doživeli smo krah iz dobro poznatih razloga koji nisu samo košarkaški. Promenio se odnos prema zemlji, reprezentaciji i saigračima. Sada nas očekuje težak put da se priključimo vodećim zemljama – istakao je Žarko Paspalj.