Marina Maljković pomera granice

Tri decenije posle jednog od najvećih podviga u istoriji Kupa šampiona (Evrolige) za košarkaše, koji je njen otac Božidar Maljković izveo sa timom Limoža (pobeda u finalu protiv Benetona sa Tonijem Kukočem), Marina Maljković je ostvarila isti uspeh u ženskoj konkurenciji, pošto je Fenerbahče u borbi za trofej, u Pragu, očitao lekciju ekipi Mersina – 99:60.

Maljkovićeva je u turskom finalu upotpunila svoju zbirku trofeja u kojoj i dalje, kao ono najvrednije, ostaju dve titule evropskog prvaka sa Srbijom (2015, 2021) i bronzano odličje sa Olimpijskih igara u Rio de Žaneiru 2016 (ima još jednu evropsku bronzu, 2019). Fenerbahče sada za svoja dva najveća uspeha u obe konkurencije, muškoj i ženskoj, zahvalnost duguje našim stručnjacima, imajući u vidu to da je Željko Obradović doneo tom klubu pehar Evrolige za košarkaše pre šest godina.

– Dobijala sam poruke od ljudi koji znaju nešto o košarci, a među njima je i Željko Obradović, a rekli su da za 30 godina nisu gledali bolju utakmicu u napadu i odbrani. Zamislite kako se ja osećam zbog toga – izjavila je posle finala Marina Maljković, pobednica Evrokupa 2018, sa Galatasarajem. – Osećaj je impresivan. Imali smo tešku i zahtevnu sezonu. Imali smo uspone i padove. Ovo finale je bilo sasvim drugačije od polufinala, sa sjajnom Stjui (Stjuart), ali i veoma važnim stvarima koje su doneli svi ostali u timu. Svako je doprineo i to je nešto što mora da ispunjava trenera. Bila je to odlična utakmica.

Maljkovićeva nastavlja da pomera granice u profesiji u kojoj su nekada uspesi (ali i radna mesta) uglavnom bili rezervisani za muškarce. Uz Lidiju Aleksejevu, članicu obe kuće slavnih (Nejsmitova i Fibina), ona je jedini ženski trener sa zlatnim odličjem na evropskim prvenstvima za košarkašice. Ruskinja Aleksejeva je sa Sovjetskim Savezom 12 puta uzastopce (1962–1983) bila bez premca.

I u klupskoj konkurenciji, do sada je samo jedna žena vodila sa klupe svoj tim do evropskog trona. Bila je to Natalija Hejkova (Slovačka) koja ima tri titule: dve sa moskovskim Spartakom (2007, 2008) i jednu sa Pragom (2015).

Povrh toga, Maljkovićeva je ušla u odabrano društvo trenera koji su i sa klubom i sa reprezentacijom bili šampioni Evrope. Pre nje to je pošlo za rukom Dimitaru Mitevu (Bugarska), Vadimu Kapranovu (Rusija/SSSR), Janu Bobrovskom (Češka), Igoru Grudinu (Rusija) i Lukasu Mondelu (Španija).

Mitev je sa reprezentacija Bugarske postao evropski šampion 1958, a onda odmah, u prvoj sezoni Kupa šampiona za košarkašice, podigao pehar sa ekipom sofijske Slavije.

Kapranov ima titule sa Sovjetskim Savezom (1985), Rusijom (2003) i francuskim klubom Buržom (1997, 1998), Bobrovski sa Češkom (2005) i Gambrinusom iz Brna (2006), Grudin sa Rusijom (2007) i timom Samare (2005), a Mondelo sa Španijom (2013, 2017, 2019), ekipom Salamanke (2011) i Dinamom iz Kurska (2017).

Maljkovićeva je nastavila niz evropskih klupskih titula naših stručnjaka, posle Strahinje Alagića (Crvena zvezda, 1979), Mihajla Vukovića (Jedinstvo Tuzla 1989; Dorna Godelja Valensija 1992, 1993), Zorana Višića (UMMC Jekaterinburg, 2003), a tu treba dodati i Lasla Ratgebera (mađarski trener koji je dugo radio u Novom Sadu, nekadašnji selektor naše juniorske selekcije, prvak sa Spartakom iz Moskve 2009).

Uspeh srpske četvorke

Četiri predstavnice srpske reprezentacije osvojile su titulu klupskog prvaka Evrope za košarkašice sa Fenerbahčeom. To su selektorka Srbije Marina Maljković, njena pomoćnica Ljubica Drljača i reprezentativke Ivana Raca i Mina Đorđević.